Dobro došli na Sremskomitrovački portal
logo


Ljudi sve više jure kroz život ne razmišljajući šta je to što jure i šta žele da postignu u svom životu. Možda su već i postigli, ali su nezadovoljni, zar ne?! Kao da su prestali da se raduju i uživaju u sitnicama koje život znače. Pridaju značaj nebitnim stvarima! Pokušavaju na sve načine da prihvate dugogodišnji obrazac ponašanja, analizirajući i opterećujući se nepotrebnim i beznačajnim sitnicama i tako samo produžavaju sebi i drugima agoniju.

Ne žele da okrenu novi list, a na taj način se gubi veza sa sadašnjošću, istinskim i pravim vrednostima koje život znače. Počinju da se gube  u vrtlogu koji vuče u sve dublji ponor, umesto da zastanu i sve više neguju asertivnost, lepu reč, šire radost, sreću i pozitivnu energiju, koja ipak postoji unutar svih nas, ali ne želimo da je pokrenemo, već vešto čuvamo u svojoj krhkoj ljušturi, šteteći tako sebi, a posebno drugima.

zeman2Jedna od zaista posebnih osoba s kojom sam se nedavno srela i vodila jedan krajnje iskren razgovor, pun spoznaje i duhovnosti, svakako je psiholog Kristina Zeman – Miščević koja je inače veliki borac za zaštitu starih, nemoćnih i bolesnih osoba. Kristina inače radi za „Karitas” tako da je njena humanost sveprisutna, a to se posebno primetilo i u razgovoru sa njom o svakodnevnim, ne uvek prijatnim  izazovima koje nam sam život  nameće. Ona to sve na jedan poseban i vrlo jednostavan  način objašnjava. Kako i na koji način sve to prebroditi, uzdići se iznad svega i ostati dobar čovek. Rekla bih da to isključivo zavisi od nas samih! Na nama je kako ćemo svemu tome prići i mi smo ti koji treba da odlučimo da li ćemo odabrati dobro ili zlo. Od nas  zavisi da li smo spremni i želimo da se menjamo, prihvatamo, negujemo fine, lepe, humane, dobre, prave i istinske vrednosti. 

Kako biti i ostati srećan u „nesrećnom“ svetu? 

– Biti srećan ili biti nesrećan je stvar izbora, a ne okolnosti. To se može videti i primetiti gde god pogledamo oko sebe. Imamo nezadovoljne ljude koji “besno“ trube iz svojih skupih automobila i zaljubljeni par koji pod jednim kišobranom lagano korača kroz „barice“, svetske megazvezde koje prerano završavaju svoje živote, izgubljeni u viru poroka, i sa druge strane beskućnika koji će biti presrećan jer će podeliti isprošen obrok sa svojim psom.

Primera je bezbroj! Posmatrajte malo oko sebe. Treba videti ljude oko sebe, životinje, oslušnuti prirodu! Postati svestan da smo mi jedan neizostavni deo velike i prekrasne celine i da su ogromni blagoslovi već sve to što možemo videti, treba osetiti tu čudesnu prirodu, čuti muziku, pevati, hodati kroz pesak i uživati u mirnom sutonu, uveče poljubiti naša voljena bića pred san. Mnogi ljudi to ne mogu zbog bolesti, rata, nesreće…

Stoga mislim da trebamo svakim danom prebrojavati svoje blagoslove i iskreno zahvaljivati na njima. Smatram da je to dovoljan razlog da budemo srećni.

Kako voleti sebe i druge? Zašto postoji mržnja?

– Ljubav prema sebi je uslov da mozes voleti i druge. Tako da svako od nas najviše posla ima sam sa sobom. Rad na sebi je proces koji traje ceo život i on po pravilu definiše naše odnose prema ljudima iz našeg okruženja. Ne možemo širiti mir ukoliko nismo u miru sami sa sobom, niti davati ljubav ukoliko ne volimo sami sebe, niti vladati državom ili firmom ukoliko ne vladamo sobom.
A na drugi deo Vašeg pitanja najbolje ce odgovoriti jedna divna i istinita prica.

zeman1Jedan univerzitetski profesor postavio je svojim studentima ovo pitanje:
„Je li Bog stvorio sve što postoji?“
Jedan student mu je smelo odgovorio: „Da, Bog je stvorio sve što postoji!“
Profesor će potom: „Ako je Bog stvorio sve, onda je stvorio i zlo. Budući da zlo postoji, a uzevši u obzir princip da nas određuje ono što radimo, onda je i Bog zao!“
Student je isprva ostao nem, a zatim ustane i reče: “Profesore, postoji li hladnoća?”
“Kakvo je to pitanje? Naravno da postoji.”
Mladić je odgovorio: “Zapravo profesore, hladnoća ne postoji. Prema zakonima fizike, ono što mi smatramo hladnoćom u stvarnosti je odsustvo topline. Svako telo ili objekt prema proučavanju ima ili prenosi energiju, a toplina je ono što čini da telo ima ili prenosi energiju. Apsolutna nula znači potpunu odsutnost topline, sve stvari postanu inertne i nesposobne za reakciju na toj temperaturi. Hladnoća ne postoji. Mi smo stvorili tu reč da opišemo kako se osećamo ako nemamo toplinu.”
Student nastavi s pitanjem: “Profesore, postoji li tama?”
Profesor odgovori: “Naravno da postoji.”
Student će na to: “Opet ste u krivu, profesore, ni tama ne postoji. Tama je u stvarnosti samo odsustvo svetla. Svetlo možemo proučavati, ali tamu ne. Zapravo, možemo se poslužiti Njutnovom prizmom da pretvorimo bijelo svjetlo u mnoge boje i proučavati različite dužine svetlosnih talasa za svaku boju. Ne možemo meriti tamu. Najobičniji zrak svetla može prodreti u svet tame i prosvetliti je. Kako možete znati koliko je određeni prostor mračan? Merite količinu prisutnog svetla. Tama je pojam koji ljudi koriste da opišu što se događa kada nema svetla.”
Na kraju, mladić upita: “Profesore, postoji li zlo?”
Sad već pomalo nesiguran, profesor odgovori: “Naravno, kao što sam već rekao. Vidimo zlo svaki dan. Najčešće u svakodnevnim primjerima čovekove nečovečnosti prema drugim ljudima… U zločinima i nasilju širom sveta. Ove manifestacije nisu ništa drugo nego zlo.”
“Profesore, zlo ne postoji, ili barem ne postoji po sebi. Zlo je jednostavno odsustvo Boga. Baš kao i tama i hladnoća, to je pojam koji su ljudi stvorili da opišu odsutnost Boga. Bog nije stvorio zlo. Zlo nije poput vere i ljubavi koje postoje baš kao što postoje svetlo i toplina. Zlo je posledica onog što se dogodi kada u čovekovom srcu nije prisutna Božja ljubav. Baš poput hladnoće koju doživljavamo u odsustvu topline, ili poput tame koja se događa kada nema svetla.”
Profesor je ostao nem. Mladić se zvao Albert Ajnštajn.

zeman4Tu se dotičemo Boga i religije. Šta mislite o tome?

– Ja sam lično, duboko i iskreno religiozna i kako se danas kaže, praktična vernica. Odrasla sam u tradicionalnoj hrišćanskoj, katoličkoj porodici, i od malena se poučavam veri u kojoj sam rođena. Tako odgajam i svoju decu jer smatram da je vera u životu jedna od najvećih darova koje možemo dobiti. Zašto tako mislim? Složićete se da život obiluje mnogim izazovima, iskušenjima, padovima, uspesima… Kroz sve njih čovek prođe manje ili više uspešno. Neke situacije ostave duboke tragove u duši osobe, porodice, društva.
Neki ljudi ne uspeju da prevaziđu takva iskušenja i zauvek ostaju fiksirani u nekoj traumi ili čak ona utiče da se ugasi život. Ipak, kad imate veru, duhovnost u širem smislu gledano, mnogo lakše možete prihvatiti neminovne promene u društvu, vašem životu, pomiriti se i oprostiti sebi i drugima. Krenuti dalje sa novom nadom i snagom. Čovek je sazdan kao fizičko, umno, emotivno i duhovno stvorenje. Sve više i sama nauka govori o tome da postoji i onaj nevidljivi, ali prevažan i sveprisutan deo čoveka, prirode i univerzuma koji sve prožima i sve drži u redu.
Postoji već godinama tendencija koja produbljuje i proširuje granice egzaktnosti nauke i sve više čujemo nešto što se zove kvantna medicina, kvantna fizika, … To je upravo produhovljenje nauke i potvrda da iza svog ovog materijalnog sveta postoji neka viša svest, univerzalna Energija ili Bog, kako ko želi da to nazove, koje je stvorilo sve vidljivo i nevidljivo oko nas i u nama.
Želim da iskoristim ovu priliku pa da preporučim Vašim čitaocima divnu knjigu dr. Ibena Alexandera „Dokaz raja“ u kojoj mogu da pročitaju nešto više o ovoj temi iz jednog iskustvenog segmenta.

Kad smo već kod literature, možete li nam preporučiti tri knjige koje su na Vas ostavile najsnažniji utisak i koje će sigurno mnogima oplemeniti dušu i podučiti ih pravim vrednostima?

– To su svakako knjige “Svesnost” Antonija de Mela, knjiga „Put kojim se redje ide“ Skot Peka i “Mali princ” Antoan de Sent Egziperija.

zeman5Zašto treba praštati i zaboravljati?
– Mnogo puta u životu iskusili smo patnju i bol zbog toga što smo povredili drugoga ili je neko povredio nas. Nekada su te patnje realne, nekada umišljene, jer imate osobe sa neurednom potrebom da igraju igre „žrtve“, jer tako ostvaruju razne sekundarne dobiti. Moramo to znati, prepoznati kod drugih, ali i kod sebe. Dobar način za otkrivanje vlastitih nedostataka je posmatranje onog što te iritira kod drugih.

Ipak, postoje situacije kad smo zaista žrtve raznoraznih spletki, zavisti, interesa…

– Osim patnje koja je tada realno utemeljena, jer je neko ugrozio nas integritet i identitet, moramo učiniti trud i prvo sagledati da li postoji i deo naše odgovornosti za tu situaciju. Ako ne postoji, imate i dalje posla. Potrebno je učiniti korak i oprostiti osobi koja vas je povredila. Na taj način prekidate nezdravu vezu koja se stvorila između vas i putem koje druga osoba ima uvek mogućnosti da vas povredjuje i dalje.
Opraštanjem vi postajete ponovo gospodar svog života redefinišući odnos onako kako vi želite. Ovo što govorim izgleda neshvatljivo i teško, ali je to jedini put da se oslobodite uticaja druge osobe na vašu slobodu da živite srećno.

A šta je to sloboda?

– Sloboda je, pored života, najveći dar u svakom pogledu, čak i teološkom. Sloboda je san mnogih generacija, za slobodu se ginulo, o njoj se pevalo. Ipak, ja ću govoriti o slobodi unutar sebe. Mi mislimo da smo slobodni samo zato što ne postoji neka diktatura ili tiranin koja nam uskraćuje slobode. Ipak, često puta prenebregavamo činjenicu da smo neslobodni od svojih navika, poroka, neurednih vezanosti za druge, materijalna dobra, novac, moć…
Ljudi često smatraju da je sloboda kad ne moraju da se povinuju nikakvim zakonima i žive kako oni žele, bez stega i obično zadovoljavajući svoje nagone, zaboravljajući na druge osobe i da njihovo „slobodno ponašanje“ direktno vređa ili ugrožava onog bližnjeg.
To nije sloboda!
To je egoizam, sebičnost, egocentrizam. Tu čovek robuje svojim najnižim nagonima. Sloboda je koncept koji se odnosi i na naše ponašanje, ali većim delom na naš unutrašnji svet. Sloboda govora i ponašanja mora da izranja iz slobodnog i ne uvreženog mišljenja, izgrađenog sistema vrednosti, moralnog, etičkog i emotivnog koji svojim produktima rečima i delima daje kreativni doprinos svetu i međuljudskim odnosima. Po manifestnim delima ljudi vi možete videti koliko je neko slobodan u sebi i od sebe.

zeman8Ti radiš za „Karitas“, možeš li da mi objasniš kakva je to organizacija i čime se ona bavi ?

– Ovo je trinaesta godina kako mi u  Karitasu  razvijamo jedan evropski koncept brige o starim, invalidnim i teško obolelim osobama. To je trinaest godina borbe, usavršavanja, strpljivog i besprekornog rada u okviru Karitasa, udruženja koji je deo velike Karitasove porodice koja je prisutna u skoro dvesta država sveta. Pored profesionalne službe za stare koja obuhvata zdravstvenu negu i pomoć u kući i ove godine je licencirala svoj rad kod Resornog Ministarstva.
Razvijamo i humanitarni, edukativini segment rada čija je glavna odlika balans duhovnosti i profesionalizma. Svi naši sugradjani koji imaju potrebu za pomoć u kući oko nekog stare i nemoćne osobe, bolesnog ukućana, mogu  nas pozvati na telefon 625-645 ili doći u prostorije Karitasa u Ulici Kralja Petra I br.13.

Da li voliš posao kojim se baviš? Kako bi se mogao unaprediti i da li je to dovoljno zaživelo u Srbiji?

– Danas je privilegija da se čovek bavi poslom koji voli. Primorani smo da iz egzistencijalnih razloga radimo ono što moramo da bi preživeli. Ja imam tu sreću da rastem i izgradjujem se kroz posao koji obavljam. Imam divan tim saradnika koji su sa nama, neki od samog početka, a neki dugi niz godina, koji ovaj posao rade svim srcem i dušom.
O tome najbolje mogu da posvedoče naši korisnici i partneri koji sa nama saradjuju na terenu. Mi možemo govoriti šta želimo! Ipak, naša dela govore glasnije od nas. Znam i verujem da će se tek čuti za nas, jer započinjemo jednu novu etapu u našem radu u kojoj ćemo se ostvariti kao profesionalci i osobe u punom kapacitetu.

Boravila si i u Americi… Da li je tamo lako uspeti ako si dovoljno stručan i poseduješ znanje ? Pre svega, šta je neophodno jednom obrazovanom čoveku iz Srbije da bi uspeo u Americi ?

– Amerika je za mene bila pravo otkrovenje i nezaboravno životno iskustvo. Beskrajno sam zahvalna Bogu na mogućnosti da upoznam tu divnu, veliku zemlju tj. SAD i Kanadu, koju sam takodje posetila. S obzirom da sam tamo provela skoro godinu dana, mogu reći da se način života i rada u mnogome razlikuje od našeg.
Najznačajnije za mene je bilo to da tamo postoji toliko rasa, naroda i nacija, da im nema broja, a opet svi žive mirno i skladno. Posebno sam tu prekrasnu simbiozu osetila u Kanadi, u Torontu. Osećala sam se posebno!
I ni za trenutak nisam imala osećaj da ne pripadam tu. Ne treba davati nikakve recepte kako uspeti tamo… jer, pogledajte naše velike naučnike Teslu, Pupina i shvatićete da je to zemlja koja daje šansu svima, a mi ovde već decenijama nemamo sluha, ni načina da prepoznamo, niti motivišemo takve umove i vizionare da ostanu i unaprede ovu divnu, malu zemlju. Ovde sam sada i daću najbolje od sebe da u gradu koji volim stvorim ozračje ljubavi, nade i radosti zbog dece koja stasavaju i starih koji su u nas ugradili najbolje što su mogli, znali i umeli. Odgovornost je direktno povezana s ljubavlju, a sreća s onim što jesmo, a ne što imamo. Neka to bude poruka za kraj ovog našeg divnog susreta. Hvala Vam od srca i Bog Vam dao svako dobro.

Kristina: Promene  su neminovne! Ne treba više da sumnjamo jedni u druge. Tako stvaramo strah i bezgranično ga širimo, a nakon toga i grešimo! To vodi u nazadovanje, nikako napredak! Mislim da samo istinskom spoznajom same individue, bez predrasuda i prihvatanjem promene kao nezaustavljivim procesom možemo da očekujemo bolje sutra. To ćemo postići uz rad, pomoć, asertivnost, znanje, i svakako negujući prave vrednosti. Treba odbaciti negativnost i mržnju uz neprestani rad na sebi, usavršavanjem, pomaganjem kao i sticanjem novih veština i znanja, a pogotovo negovati ljubav i duhovnost, jer  tako ćemo promeniti našu ličnost, celokupno društvo i ići sigurnim putem prosperiteta i napretka.  Hvala veliko Kristini, mojoj imenjakinji, jer delim njeno mišljenje, kao i većina drugih ljudi koji znaju koji su pravi sistemi vrednosti i veruju u ljubav!

 

razgovor vodila Kristina Zukić

Ostavite komentar

*

captcha *