Dobro došli na Sremskomitrovački portal
logo


Prestankom rada inđijske „Energo-zelene“, pojavio se problem odlaganja animalnog otpada koji sve češće završava u rekama, na njivama, u kanalima i kraj magistrala.

deponija-otpad-animalni_660x330S tim u vezi, gradonačelnik Sremske Mitrovice Branislav Nedimović ponovo je uputio poziv Ministarstvu poljoprivrede i Vladi Srbije da reše problem sa odlaganjem animalnog otpada. Tim povodom je rekao da „niko ne sme ni da pomisli šta će biti ako se problem ne reši pre nego što MITROS počne sa radom“.

Postojeći pravilnici zabranjuju korišćenje stočnih jama, a niko ne kaže šta raditi sa animalnim otpadom kada kafilerije ne mogu da ga preuzmu. Trošimo ogromne pare, privremeno saniramo probleme, a ništa se trajno ne rešava. Došli smo u apsurdnu situaciju i apelujem na Ministarstvo poljoprivrede i na Vladu Srbije da povodom animalnog otpada nešto učine“, rekao je Nedimović.

Kako je objasnio gradonačelnik, grad je došao u krajnje nelogičnu situaciju: izdvojena su sredstva za prikupljanje animalnog otpada i sredstva za nabavku hladnjača-kontejnera u koje bi se skladištio animalni otpad do transporta u kafileriju, a na sve to se dogodilo da inđijska „Energo-zelena“ ne radi.

Prestankom rada inđijske Energo-zelene pojavio se problem odlaganja animalnog otpada koji sve češće završava u rekama, na njivama, kanalima i atarskim putevima, pa čak i kraj magistralnih puteva. Gradonačelnik Sremske Mitrovice Branislav Nedimović zato je javno pozvao Ministarstvo poljoprivrede i Vladu Srbije da ovaj problem hitno reše.

01vo-(5)_620x0Ne smem ni da pomislim šta će se dogoditi kada „Mitros“ počne da radi i u kakvu ćemo situaciju doći s problemima oko bezbednog uklanjanja animalnog otpada. Naravno, imamo i stočare koji traže i žele da se taj problem reši. A sada se sve rešava, mogu slobodno da kažem, na sumanut način. Grad troši ogromna sredstva da čistti njive, kanale i lokalne puteve od uginule stoke, a taj novac možemo upotrebiti tako što bi subvencionisali građane da animalni otpad odlažu u sabirne centre i da ga potom odvozimo u kafilerije. Mi u ovom trenutku nemamo takvu kafileriju„, ističe Nedimović.

On ukazuje da će, ako se problem brzo ne reši, sa dolaskom proleća i leta i visokih temperatura „nastati pravi haos“.

Mi ćemo u Laćarku čistiti poljske puteve i okolinu sela od animalnog otpada na potpuno primitivan način: čistiti i zakopavati. Onda će neko doći da nam prigovori da to radimo na nezakonit način. Neka neko kaže šta i kako da uradimo na zakonit način, kako da uklonimo animalni otpad ako nema kafilerije spremne da ga preuzme, a ne smemo da ga zakopamo. Odvojili smo sredstva za te namene, ali neka nam samo kažu gde da nosimo animalni otpad„, poručio je Nedimović.

Inače, osnovna ideja gradskih vlasti bila je da se formira centar gde bi građani prijavljivali uginule životinje. Gradske službe bi izlazile na teren, animalni otpad smeštale u kontejnere – hladnjače koje bi bile na nekoliko lokacija i potom bi se nekoliko puta nedeljno animalni otpad odvozio u kafilerije.

Za te namene je u gradskom budžetu planirano između 10 do 12 miliona, a sada se velike pare troše na uklanjanje divljih deponija sa leševima životinja bez trajnog rešenja problema.

 

S. S.

Ostavite komentar

*

captcha *

  1. Милутин Odgovori
    Lako, smeniti predsednika Sela Dejana Umetića i izabrati sposobnog, šta on zna da radi i šta on uopšte radi i za čega prima platu, a zemlju daje u arendu.