„Ako dođe Šešelj, zaključaćemo se u kuće“ HRTKOVCI U STRAHU OD RADIKALA

0
2470

Ovih dana podigla se prašina nakon najave Vojislava Šešelja da će održati miting u Hrtkovcima 6. maja. On je najavio da će  tog dana organizovati skup, odnosno da će se radikali razmileti po ovom selu gde je pre 26 godina održao govor zbog kog je u Hagu osuđen na 10 godina zatvora.

U međuvremenu, Ministarstvo unutrašnjih poslova izdalo je saopštenje u kome navodi da 6. maja nikome neće biti dozvoljeno okupljanje u Hrtkovcima.

Slučajnom prolazniku ništa na prvi pogled u ovom selu nije neobično. Hrtkovci su, selo kao i svako drugo u vojvođanskom delu Srema s ušorenim ulicama, starim švapskim kućama, katoličkom i pravoslavnom crkvom, školom, kafićima, uličnim štandovima ispred kuća spremnim za prodaju domaćeg voća i povrća iz plodnih oranica smeštenih oko ovog pretežno poljoprivrednog sela u nepreglednoj panonskoj nizini.

Celo selo ima 2500 stanovnika pa je iz toga jasno koliko se promenila nacionalna i verska struktura. Ipak, ljudi su ovde postigli toleranciju, a rat i događaji s početka 90-ih godina ovde nisu tema. Puno je više svakodnevnih egzistencijalnih problema da bi se vraćali u prošlost i zato su poslednje Šešeljeve najave među ovdašnjim stanovnicima izazvale strah i paniku – pričaju seljani.

Ljudi su se uznemirili i ukoliko bi do mitinga došlo, stanovnici bi se zaključali u kuće, spustili rolete i sa zebnjom čekali da se sve završi. Ljudi su stvarno iskazali strah prema tome, jer su im se vratila sećanja na nesrećne 90′ u kojima je Šešelj bio jedan od glavnoh protagonista.

Iako su ovde svi ostavili prošlost i okrenuli se sadašnjosti i budućnosti sagovornike u Hrtkovcima teško je naći. Čak je i Tomislav Šimić, predsednik mesne zajednice iz redova SNS-a, poručio da ne želi da priča o ovome.

Jedna žena pristaje da govori, ali pod uslovom da ostane anonimna:

– Došla sam ovde iz Hrvatske u tom nesrećnom ratu za sve. Ali, pomirila sam se sa sudbinom i ne osećam mržnju ni prema kome. Nije to bilo lako, ali životni put nas je doveo ovde i postigli smo svoj mir, i ne treba više niko nikada da dolazi sa strane i kroji naše živote i pravdu – jasno je poručila ova mudra žena, a jedan mlađi Hrtkovčanin bio je još žešći.

Nisam mogao da verujem kad sam čuo da Šešelj planira da dođe ovde i organizuje miting radikala – kaže ovaj mladić, pa dodaje krsteći se: Hvala Bogu da su ga zabranili.

– Taj čovek nije za zatvor, on je za ludnicu. Zbog jedne takve osobe pala je crna zavesa na celo naše selo i to me strašno nervira, jer ovde žive normalni, pitomi ljudi.– poručuje jedan od meštana.

Slično govore i Miloš Đaković i Dejan Savić. Poslednji ističe da je sve to “samo skretanje s pravog problema koji postoji u ovoj i svim zemljama us….. Balkana gde se ljudi bore da bi preživeli”.

– Umesto da u 21. veku napredujemo, mi nazadujemo, i dalje bacamo papir na ulicu, ponašamo se kao stoka, koliko nam je populacije nepismeno… i treba da se dičimo tim nekim likovima, političarima. Ja sam Srbin, ali ne želim da razgovaram na taj način. Ko ide na te mitinge? Tamo dođu ljudi kojima fali tri zuba u ustima, a taj političar ima para da sebi promeni selu vilicu, dok ovaj mitingaš ne može ni tri zuba da promeni. Političari žive od takvih ljudi. Zna istetovirati neke srpske simbole po sebi, a nema pojma o srpskoj istoriji – ljuto dodaje Dejan Savić.

Dok njegov prijatelj Miloš citira englesku izreku da je “patriotizam sklonište za loše ljude”, Dejan dodaje:

Ako je čoveku najveća vrlina to što je Srbin, Hrvat, Mađar ili Englez, onda taj čovek ima veliki problem. Važno je šta si u životu postigao, a ne šta si po nacionalnosti. Voli svoje, poštuj tuđe. Mi smo ovde rođeni, završili školu, ovde radimo. A onda o istoriji Hrtkovaca pričaju neki sa strane ili koji su se doselili pre godinu dana.

Hrtkovačka prošlost je bolna. Ipak, ljudi su se okrenuli budućnosti. Ima slučajeva da je doseljeni Srbin iz Hrvatske oženio hrtkovačku Hrvaticu, znači opet se stvaraju mešoviti brakovi. Hrvati koji su otišli dolaze 1-2 puta godišnje da posete groblje, rodbinu i prijatelje koji su ostali. Deca katolika, njih 20-ak, idu bez straha na katoličku veronauku.

Jedino što moramo jeste da gradimo ljudske vrednosti. Suživot, toleranciju i uvažavanje bez obzira na veru, naciju i rasu. Mi ovde živimo zajedno, delimo istu zemlju, sunce i vazduh i tako treba i da ostane – zaključuju složno meštani, nadajući se da će državni organi imati volje i snage da se efikasno suprostave avetima prošlosti „od kojih se ne može niko nadati ničemu dobrom„.

(M. Milivojević)

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here