Dobro došli na Sremskomitrovački portal
logo


Osećanje anksioznosti predstavlja vrstu strepnje koja se javlja onda kada osoba procenjuje da njena celokupna životna situacija prevazilazi njene sposobnosti.

Piše: Jelena Dragičević Berat, psihoterapeut

Piše: Jelena Dragičević Berat, psihoterapeut

Ona se može javiti u različitim oblicima od kojih su najčešći napadi panike,  fobije, generalizovana anksioznost, zdravstvena anksioznost, opsesivno – kompulzivni poremećaj , socijalna anksioznost, nesanica, seksualni problemi, psihosomatske tegobe…

Svi ovi poremećaji, iako naizgled različiti u osnovi imaju isti uzrok – anksioznost.

Ukoliko ste nekada doživeli stanje nedefinisanog straha ili slutnje da nešto može krenuti po zlu, verovatno ste iskusili osećanje anksioznosti.

Taj nedefinisani strah najčešće je proizašao iz uverenja da osoba ima razloga da brine jer će joj se u budućnosti nešto loše desiti ili da će se uslovi u njenom životu promeniti u negativnom smeru. Ove katastrofične misli su u stvari iracionalna uverenja koja nemaju realnu potvrdu u realnosti, a za posledicu imaju neadekvatno osećanje brige koje se odnosi na budućnost, tj. “možda će se nekada desiti”.

Održavajući ovaj pomenuti mehanizam osoba pogrešno veruje da potencijalne buduće događaje sa negativnim ishodom može  sprečiti i njega najčešće usvaja kao stalni u svom repertoaru ponašanja. Ovaj mehanizam nadalje predstavlja način na koji osoba stvara i održava stanje hronične  anksioznosti i telesne napetosti.

Telesnu napetost ona najčešće oseća kao napetost mišića glave, vrata i tela, što može prouzrokovati bol, grč ili glavobolju. Ta napetost može se ispoljiti i kao podrhtavanje ruku, kapaka  ili “nemirom” u nogama, što dodatno troši energiju i dovodi do nemogućnosti za opuštanje, osećaja hroničnog umora, lošeg sna… Pored ovih simptoma, mogu se javiti i znojenje dlanova, pojačano lučenje pljuvačke, suvoća usta, ubrzan srčani rad ili različite gastrointestinalne smetnje.

Sve ove simptome osoba tumači kao signale opasnosti što dodatno potkrepljuje osećanje anksioznosti. Iz tog razloga u tretmanu anksioznih poremećaja, uz promenu razmišljanja, ponašanja i osećanja neophodan je rad i na telesnom opuštanju.Na taj način se postiže otklanjanje hronične mišićne napetosti  i suzbijanje straha.

Pored ovih intervencija, osobama koje pate od anksioznosti je važno da odustanu od svojih iracionalnih verovanja da je neophodno da u potpunosti predvide i kontrolišu sve što bi im se moglo dogoditi, da se suočavaju sa svojim strahovima, prestanu hronično da brinu,  da nauče da se opuste i odbace kontrolu u svrhu prevencije potencijalno loših situacija.

Jelena Dragičević Berat,
TA psihoterapeut
Kontakt: savetpsihologa@gmail.com
kontakt telefon: 065 3030120

Ostavite komentar

*

captcha *

  1. Dolina Odgovori
    Дивна докторица.