Belorusima u Maloj Remeti život ništa ne remeti

Tročlana porodica Stec se iz dalekog Minska doselila u selo na padinima Fruške gore, gde im prija čist vazduh, pa čak i visoke temperature

Sergej Stec (37), njegova supruga Natalija (37) i njihov četrnaestogodišnji sin Valentin odlučili su pre godinu dana da napuste Belorusiju. Prodali su kuću u predgrađu Minska i doselili se u podfruškogorski deo Srema, u Malu Remetu, udaljenu petnaestak kilometara od Rume. Oduševljeni klimom i ljudima, brzo su se snašli, a počeli su da se bave i hipoterapijom – odnosno lečenjem dece sa invaliditetom terapijskim jahanjem.

Natalija je po struci sportski trener, pa joj je bavljenje terapijskim jahanjem u ovom malom selu sa 130 stanovnika praktično samo nastavak posla kojim se bavila u Belorusiji. Svi u porodici Stec ističu da nisu mogli ni da naslute koliko će im biti dobar život u bratskoj zemlji Srbiji i da se nimalo ne kaju što su doneli ovakvu odluku.

Na pitanje kako podnosi vrućinu, Sergej odgovara u dahu:

– Odlično, ne skidam šorts i majicu na bretele. Odavno sam želeo da nosim ovakvu odeću, što u Belorusiji nije bilo moguće, jer je u većem delu godine hladno – kaže najstariji Stec, po zanimanju profesor fizičkog vaspitanja.

Kriza, besparica i skupa hrana bili su glavni razlog da potraže uslove za bolji život.

– Shvatili smo da se tamo još dugo godina ništa neće promeniti nabolje i zato smo odlučili da napustimo rodnu zemlju. Prvo smo razmišljali da odemo u Češku, ali smo se u prvom trenutku ipak opredelili za Crnu Goru, gde smo bili oduševljeni morem. Međutim, brzo smo shvatili da od nečeg moramo i da živimo. Dođemo u Novi Sad, i počnemo da tražimo kuće na padinama Fruške gore, jer smo hteli da gajimo voće, životinje, proizvodimo našu hranu, a rekli su nam da je tu idealno mesto. I u toj potražnji, put nas nanese ovde u Malu Remetu, gde smo se i skućili – priča Sergej, dodajući da čim su se uselili u novi dom, doveli su i njihove ljubimce iz Belorusije, dva psa – Dunju i Frosija, mačka i konja.

Otkako su se ovde doselili, roditelje još nisu videli, a udaljeni su više od 1.450 kilometara. Komuniciraju preko „skajpa“ i to im je jedina veza sa porodicom i prijateljima.

– Oni nisu podržavali našu odluku. U početku je bilo jako teško, ali vremenom su shvatili da smo ovde srećni, tako da i njih uskoro očekujemo u gostima – ističe Natalija.

Konja kojeg koriste za terapiju doveli su iz Belorusije, a koriste ga deca do deset godina. Jahanjem se, kažu, postiže efekat sa mališanima koji imaju teška oboljenja, kod kojih je tradicionalna medicina nemoćna, kao što su dečja cerebralna paraliza, rani dečji autizam, mentalna zaostalost.

Ispred male seoske kuće prelep travnjak. Po dvorištu šetaju kokoške, koje nose domaća jaja. Sergej kaže da je kad je kupovao kokoške gratis dobio gusku i obećava da će nabaviti još životinja. Pored nekoliko stabala raznog voća, porodica Stec ima i 25 košnica sa pčelama.

(Smiljka Kostić/ novosti.rs )