Već dve decenije Mitrovčani imaju priliku da prisustvuju svetkovini na Savi u kojoj lokalni žestoki momci, razni društveni marginalci, pa i likovi iz kriminalnog miljea, svojim tetoviranim bicepsima i već otromboljenim stomacima, plivaju rekom za nečim što tendenciozno zovu “Krst časni” u dubokom uverenju da time pokazuju svoju privrženost veri pravoslavnoj.
Njihovu direktnu konekciju sa Bogom, ostvarenu tim apsurdnim činom u sred zime (kad mu vreme nije), nepotrebno je i pominjati.
Naravno, u organizaciji svega učestvuju kadrovi sasvim prikladni za ove tattoo telesine: bivši uzorni članovi komunističke partije, pojedinci sa dijagnozom lokalnih psihijatara, razni autsajderi, alkoholičari i lumpenproleteri, a sve na čelu sa sveštenstvom tek izašlim iz svojih luksiznih automobila i crkava “zlatom optočenim”. Nekad je tu i sam vladika, ukoliko mu se čin plivanja po govnjivoj reci uklopi u termin obilaska nekretnina i lokala od kojih naplaćuje mesečnu kiriju.
Valja istaći da je čin tetoviranja u direktnoj suprotnosti sa Drugom Božijom zapovesti, no to ovu gospodu baš ni malo ne dotiče. Jeste da to piše u Bibliji – Svetoj knjizi, ali dotična “pravoverna braća i vitezovi” sa knjigama nisu bili prisni ni kad je trebalo, a ne sad kad su dospeli, eto, da im se i sam Bog javi.
U početku, još po raspadu Jugoslavije i prvim plivanjima za Časni krst, nekako sve beše dostojanstvenije, behu i plivači neki normalni momci, DIF-oci, sportisti, šmekeri. Najzad, i prisutna publika se ponašala uzdržano, da i ne pominjemo kako se i vreme uklapalo u sveopšti ambijent. Umesto sadašnjeg sivila i kaljuge, bile su to godine krckanja snega ispod čizama, pa i one prave januarske hladnoće.
Danas, dok sve prašti od petardi i arlaukanja pojedinaca koji nastoje da se uklope u popovsko pojanje, teško se otrgnuti utisku da se sve izmetnulo u svoju suprotnost, umesto religiozno-nacionalnog saborovanja sada to više liči na orgijanje budala, na brod ludaka nasukan na obali reke.
I ne samo ovde, u Mitrovici, na Savi, već i drugde pojedinci “sa dna kace”, takozvani turbo-pravoslavci, preuzimaju primat. Naslovi po novinama idu tome u prilog: “Na Bogojavljanju u Podgorici za Časni krst plivao čovek koji je na grudima tetovirao kukasti krst”, “Uzeo krst na kvarno na plivanju u Beogradu” itd. Kako je krenulo – nije nemoguće da se, u tom sveopštem galimatijasu, pojavi i nekakav Vasa PDV i uzvikne “Drž’te lopova!”
U tom ludilu, neki malo žustriji roditelji, želeći sami sebe da istaknu pred drugima (iako je gordost najveći greh u hrišćanstvu), u hladnu, mutnu i prljavu rečnu vodu, u uslovima koji ne priliče ni odraslom čoveku, a kamoli deci – guraju i svoje malene potomke. Prošle godine to se desilo u Šapcu, ove u Mitrovici, sledeće ko zna gde i ko zna koliko će malenih dečijih glava da se zaceni od straha i hladnoće. A sve da bi njihove tate&mame pokazale koliki su pravoslavci.
Da je tim usijanim roditeljskim glavama do čeličenja dece – ajd’ i nekako, no njima je do sopstvenog isticanja, kako bi mogli na Fejsbuk profilu da se, među sebi sličnim egzibicionistima, hvale kako su hrišćani do te mere da su spremni da i svoje rođeno potomstvo bosih nogu, na mrazu, uranjaju u hladnu i fekalijama opterećenu vodu.
Dok roditeljsku odgovornost uklanjaju pred potrebom za samoisticanjem nek se neko iz gomile drzne da uzvikne: “Zbogom pameti!”
Neka samo neko poželi da, poput Svetog Jovana, poput prvih hrišćana – stvari nazove pravim imenom – “pravoverni” čopor nasrnuće u hordama na njega u čvrstom ubeđenju da time Bogu čini dobro delo, jer njima se, eto, Bog javi. (Ne zna se kako – valjda na mobilni.)
Samoproklamovani hristijani će rušitelja njihovog idiličnog duhovnog mira nazivati svakakvim pogrdnim imenima, i sasvim sigurno, u svom duboko-duhovnom nadahnuću i počastiti psovkama, možda čak i pretnjom – kako to dolikuje paganima i divljim plemenima, a ne pripadnicima vere koja proklamuje ljubav. (Jer, kako kažu – šta koga briga šta oni rade sa svojim detetom, time dajući legitimitet i onom sumanutom ocu koji je letos ubio svoga osmogodišnjeg sina ispred beogradskog Centra za socijalni rad!)
Nema sumnje da su poneki gordeljivi roditelji – kad već nemaju čime drugim da se pohvale – dobili ideju kako da na društvenim mrežama stignu do pregršti lajkova, da pokažu svoje srpstvo i patriotizam…
I tako će biti sve dok se nadležne Službe najzad ne ohrabre i počnu primenjivati Zakon o zaštiti dece pre nego što, daleko bilo, nečije dete ne isklizne iz ruku…
(Milan Milivojević)
Bravo!
konačno proradio glas razuma
Svaka cast na tekstu, tragikomedija.
I drago mi je da postoji neko ovako razuman i pametan u mom gradu, ovaj grad jos nije propao.
dramite previse
Cinjenica je da je sve u drustvu dozivelo devalvaciju pa i plivanje za krst…
Vase pisanje o plivanju za Casni krst je neprikladno i mene licno kao dugogodisnjeg plivaca vredj.
Da malo pojasnim
Nisam ja tetoviran nisam ja obrijane glave kao ni zestok momak da nekog asvalta ja sam obican covek pravoslavac.a vi stovste pisali ovaj teks voleo bi i vas da vidim da li bi ste usli u hladnu vodu i zaplivali za Casni krst. Ovim putem vas javno pozivam da sledece godine dodjete i da zajedno zaplivali u toj ,,prljavoj Savi,, na kojoj ste verovatno kad ste bili dete ( mozda ) naucili da plivate.Poz.