Da li je zaista vreme – novac?

0
304

Društvo u kome danas živimo veliki naglasak stavlja na prolaznost vremena, ali ne u smislu kvaliteta njegove iskorišćenosti i zadovoljstva koje ljudi u toku dana ostvaruju, već više u smislu koliki je deo današnjeg dana svakog pojedinca usmeren na sticanje novca i kapitala. Kada ovako posmatramo situaciju, lako možemo doći do zaključka da je fokus današnjice sa ljudskih pomeren isključivo ka materijalnim resursima gde apsolutno ne ostaje prostora za bilo kakav vid bavljenja sobom koji moze doprineti boljem unutrašnjem osećaju pojedinca i njegovoj ravnoteži.

Živeći u tako organizovanom društvu i sami smo se povinovali toj besomučnoj trci sa vremenom i spontano skrajnuli sve svoje autentične želje i potrebe. U medjuvremenu smo spontano i zaboravili na njih, te smo tako svoju svakodnevicu pretvorili u rutinsko odradjivanje svih obaveza utoku dana.

Kako se desio ovaj spontani pristanak na automatizovanje svih dnevnih obaveza i udaljavanje od  iskonskih potreba čoveka?

Mogući odgovor se može pronaći i u tome da ovakav način života osoba najčešće usvaja po modelu, tj još kao deca, naročito poslednjihdecenija, ta deca su posmatrala odrasle koji su borbu sa pukom egzistencijom najčešće rešavali velikim brojem obaveza i poslova u toku dana. U takvoj atmosferi ono što su najčešće vidjali su umorna i iscrpljena lica važnih autoriteta koji nisu imali snage ni moći da razmišljaju o slobodnom vremenu, relaksaciji i opuštanju.  

Sa druge strane, u nekim slučajevima je i izražena želja za profitom iskrivila sliku realnosti i naglasak stavila na beskrajnu trku za novcem. O kojoj god situaciji da se radilo ovaj transgeneracijski model polako je zauzeo dominantnu poziciju u adaptaciji izazovima svakodnevice. Ovakvi modeli za sobom obavezno ostavljaju posledice u vidu zapostavljanja  ličnog blagostanja, ravnoteže i zadovoljstva sobom koje su jedan od ključnih uslova za uspostavljanje i održavanje mentalnog zdravlja pojedinca.

Dobra vest je to da je ravnotežu u toku dana moguće uspostaviti na različite načine i veoma često za njih i nije potrebno previše vremena kojim  pojedinac ne raspolaže u toku dana. Mnogima ovakvi jednostavni načini često i ne padaju na pamet jer živeći u kapitalističkom društvu u kome je akcenat stavljen na skupa putovanja ili  izlaske, nekako se zaboravilo na one jednostavne aktivnosti tipa šetnje, odlaska u bioskop, citanja dobrih knjiga ili provodjenja vremena u prirodi, u društvu porodiceili bliskih prijatelja za koje i nisu potrebna neka matreijalna ulaganja.

Sve pobrojane aktivnosti iako možda ne ulivaju poverenje, imaju veliki potencijal za dobrobit pojedinca jer ako se krene u dublju analizu, zaključuje se da baš one obezbedjuju ostvarivanje velikog broja prirodnih potreba svakog čoveka. Svaki trenutak proveden u društvu dragih, bliskih i dobronamernih ljudi moze zadovoljiti potrebe za prihvatanjem, sigurnošću ilipotvrdom lične vrednosti koje su neke od najvažnijih uslova za razvoj  samoprihvatananja i samoljubavi koji su osnovni preduslov mentalnog zdravlja pojedinca. Kao i društvo drugih, pojedincu je potrebno i vreme koje će provesti sam sa sobom.

Baveći se svojim unutrašnjim svetom, osoba upoznaje sebe, postaje svesna svojih potencijala i aktuelnih želja što omogućava da svoje vreme kvalitetno organizuje i ciljeve kojima teži približi svojim ličnim preferencijama. Kada prednost u organizaciji svog dana dajemo kvalitetnoj organizaciji koja je u skladu sa ličnim potrebama pojedinca, sigurno dajemo doprinos zadovoljstvu ličnim životom.

Važno je ne zaboraviti da je slobodno vreme prirodno pravo svakog pojedinca koje nije potrebno zaslužiti. Ono je datost i potreba svakog čoveka koje je samo njegov lični kapital i samim tim je apsolutno lični izbor kako će ono biti organizovano. Sve što donosi zadovoljstvo i sreću apsolutno je dobar izbor jer ne treba zaboraviti na to da je „vreme jedini novac kojim pojedinac zaista raspolaže“ što još u 18.veku reče Bendžamin Frenklin.

Jelena Dragičević Berat, TA psihoterapeut Kontakt: savetpsihologa@gmail.com kontakt telefon: 065 3030120

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here