„GOSPODE, SPASI NAŠ GRAD OD VARVARA“: Potresna Sirmiumska molitva

0
961

Avarski kaganat opseo je Sirmijum, današnju Sremsku Mitrovicu, u godini 580. posle Hrista. Grad, koji je nekada bio jedna od četiri prestonice Rimskog carstva, za vreme tetrarhije koju je uspostavio Dioklecijan, predao se dve godine kasnije i praktično nestao sa istorijske pozornice prestavši da na njoj igra bitnu ulogu.

Avarski kaganat je bio ogromna država koja se prostirala na zemljištu Panonske nizije od sredine VI do kraja VIII veka, država u kojoj su Avari — narod nepoznatog porekla ali verovatno mešanog mongolskog, turkijskog i tunguskog — ovladali slovenskim, germanskim i bugarskim plemenima tog podneblja, i u kojoj je po svemu sudeći slovenski jezik, usled brojčane nadmoćnosti naših ljudi, bio lingva franka.

Prvi put su u dodir sa Romejima stupili 557. godine, kada su poslali poslanstvo u Carigrad; tada su za račun njihov a u zamenu za zlato, pokorili nemirna plemena na vizantinskim granicama sa druge strane Kavkaza. Kada su napokon stigli na obale Dunava i Save, do Balkana, brojali su oko 20.000 konjanika i bili su sila na koju se moralo računati, tolika sila da je čak i moćni car Justinijan shvatio da je bolje da ih kupi nego da se bori protiv njih.

Međutim, njihov prodor ka germanskom severozapadu Evrope je propao zbog Franaka (koji su ih na kraju i uništili); tražeći bogate pašnjake za svoje konje, a nakon odbijanja Romeja da im daju zemljište južno od Dunava, današnju Bugarsku, oni su tokom narednih decenija kaganat izgradili na gorepomenutom području.

Tačnije, izveo je to kagan Bajan, koji se nije libio da hara po Balkanu svaki put kada Grci ne bi mogli da plate danak i sledovanja njihovim plaćenicima u vizantijskoj vojsci. 580. godine opseli su tako zidine Sirmiuma, današnje Sremske Mitrovice, koji je u kasnoj antici bio jedan od najvažnijih gradova čitavog Rimskog carstva, budući jedna od četiri imperijalne prestonice krajem III i početkom IV veka u kojoj se rodilo deset imperatora, u kojoj je Teodosije Veliki proglašen za cara a dva uzurpatora izvikana, i u kojoj je slavni imperator Marko Aurelije napisao svoje čuvene „Meditacije“.

Opsada Sirmijuma jedan je od odlučujućih događaja u istoriji Balkana, može se čak reći i da posledice njegove živimo do dana današnjeg. Grad se predao nakon dve godine, dakle, pao je u ruke Avarskog kaganata, čime je Romejsko carstvo trajno izgubilo najvažnije svoje uporište u Panoniji (efekat toga očituje se u dolepriloženoj slici avarsko-slov opsade samog Carigrada iz 626. godine) a Sirmijum nestao sa istorijske pozornice prestavši da na njoj igra bitnu ulogu.

Sam Sirmijum, međutim, tokom većeg dela VI stoleća uopšte i nije bio u rukama Grka, već Gota pa potom Gepida, dakle, germanskih plemena. Natrag u rimske šake došao je 567. godine nakon rata između Lombarda i Gepida, što je otprilike bilo vreme kada su se Avari pojavili na toj pozornici; oni su već naredne godine opseli grad po prvi put, ali ih je odbio romejski general Bon, „magister militum per Illyricum“ (grčki je zvanični jezik umesto latinskog postao tek u prvoj polovini VII stoleća).

Ipak, Grci su pristali da plaćaju danak Avarima kako ih ovi ne bi napadali dalje, ali je to vremenom naraslo do nenormalnih 80.000 solida. Bajanu ni to nije bilo dosta, već je, kao što smo rekosmo, pokrenuo opsadu nakon što je sagradio pontonski most preko Save radi prebacivanja svoje vojske.

Sirmijum je bio nepripremljen za napad, jer je većina vojske bila zauzeta daleko na istoku ratom protiv Sasanidske Persije. Car Tiberije II pokušao je da spreči napad diplomatskim sredstvima, ali je kaganov poslanik tražio predaju grada; ovaj mu je odgovorio, a to bi možda trebalo da bude istaknuto na nekom komemorativnom stubu u današnjoj Sremskoj Mitrovici jer pokazuje koliko je imperiji bila važna, da će pre dati svoju ćerku kaganu za nevestu, nego što će predati Sirmium.

Pošto su pregovori propali, car je poslao nekoliko oficira iz Dalmacije da rukovode odbranom, ali su Romeji na kraju ipak pristali da Sirmijum predaju Avarima početkom 582. godine u zamenu za živote žitelja.

Bajan je ispoštovao dogovor i stanovništvo je pošteđeno, ali im je oduzeo svu imovinu (što je nekima sigurno palo teže od pokolja). Pored toga, rimski imperator je morao da plati Avarima 240.000 solida koliko je kaganu dugovao za te prethodne tri godine koliko danak nije plaćao. Tragična je ta priča o propasti nekada moćnog Rimskog carstva.

Elem, nemi svedok svih ovih događaja bio je jedan krovni crep na jednom od zgrada ovoga veličanstvenoga rimskoga grada. Neki mučenik je na njemu napisao sledeće:

Hriste, Gospode naš, pomozi našem gradu da odbije Avare. Štiti Rimsko carstvo i onoga koji je ovo napisao. Amin.

ZANIMLJIVOSTI: 

Profesor u mitrovačkoj Gimnaziji Đorđe Domazet je na ovu temu napisao roman „Poslednja sirmijumska izložba“ koji je izdat 2001. godine.

O životu Rimljana na ovim prostorima piše i Slavko Ćelap u romanu „Zaboravljeni miris“ izdatom 2003. godine.

 

http://www.telegraf.rs/zanimljivosti/zabavnik/2914568-hriste-gospode-nas-pomozi-nasem-gradu-da-odbije-avare-potresni-natpis-na-crepu-u-sirmijumu-iz-582-godine-foto

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here