ISKRENO! Šta vlasnik fabrike nudli govori o Rumi i Srbima

0
3485

Binod Čodri, milijarder iz Nepala, vlasnik fabrike nudli u Rumi: Odlučili smo da vaša zemlja postane naša strateška baza.

Duboko sam dirnut osobinama koje krase ljude u Srbiji. Smatram da su iskreni, izuzetno kvalifikovani, vredni i posvećeni poslu. Osećam žarku želju ljudi da preobraze svoju zemlju, a dokazi za to vide se na svakom koraku. Nudle „vai vai“ su za kratko vreme postale poznate, a kontingenti proizvedeni u fabrici u Rumi izvoze se i u SAD i Kanadu.

Prvi nepalski milijarder Binod Čodri ovako govori o fabrici u Rumi koja je, kako kaže, za kratko vreme postala jedan od njihovih najboljih proizvodnih pogona. Čodri se na „Forbsovoj“ listi nalazi od 2013. godine, a CG Corp Global, na čijem je čelu, predstavlja multinacionalni konglomerat od 122 kompanije na pet kontinenata i sa 76 uglednih brendova na globalnom tržištu.
– CG Corp Global je prisutan u više od 40 zemalja, a CG Foods u 30 zemalja, među kojima su Indija, Bangladeš i Srbija – objašnjava Čodri. – Uskoro ćemo „osvojiti“ Afriku i Centralnu Aziju. Poslujemo kao multinacionalna kompanija, sa sopstvenom organizacionom hijararhijom.

Kako ste izabrali Srbiju za stratešku bazu u Evropi?

– Bio sam na konferenciji u Crnoj Gori, i prijatelji su mi predložili da osnujem proizvodnu jedinicu u istočnoj Evropi. Pomislio sam da to nije loša ideja, zbog blizine tržišta Evropske unije, nižih troškova, lokalno dostupnog pšeničnog brašna… Posle urađenih analiza odlučili smo da Srbija postane naša strateška baza, ne samo za ulazak u zemlje zapadne Evrope, već i za istočnoevropske države i Balkan. Region u koji smo nameravali da ulažemo je postao stabilan, a posle sastanka s predsednikom Vučićem, u to vreme premijerom, bio sam ohrabren da započnem proizvodnju u Srbiji.

Kakvi su planovi za Srbiju?

– CG Foods Europe je u procesu stvaranja jake distribucione platforme, jer je 80 odsto naše proizvodnje namenjeno izvozu. Srbija je naša „kapija“ ka tržištima Evrope, Amerike i Latinske Amerike. Ali priča nije završena. Planiramo još novih proizvoda, koji imaju šansu da postanu omiljeni brendovi. Srbija je prepoznata kao međunarodni „igrač“, pa budućnost izgleda perspektivno.

Zašto ste odlučili da napišete knjigu „Osvajanje vrhova“, koja je nedavno objavljena i na srpskom?

– Nisam nameravao da napišem autobiografiju, ali je razoran zemljotres 2015. u Nepalu promenio moj pogled na život. Promenili su se i moji prioriteti. Poželeo sam da podelim iskustvo s novim generacijama, da ih inspirišem za slične pokušaje. Kada sam rešio da svoju životnu priču pretočim na papir, odlučio sam da ne manipulišem.

Kako biste opisali sebe?

– Prvo i najvažnije, ja sam ponosni Nepalac i, na moj skroman način, pokušavam da odvedem svoju zemlju u svet.

Ako želite da postanete milioner trebalo bi da pitate milionera kako je to uradio. Kako ste napravili prvu nepalsku milijardersku imperiju?

– Svaka generacija preduzetnika u mojoj porodici imala je poteškoće, ali ono što je zajedničko za sve nas jeste ambicija. Niko od nas nije bio zadovoljan onim što mu je bogomdano, čak i ako je to moglo da rezultira ugodnim životom. Kada su kompanije iz Indije i Kine došle u Nepal da prodaju svoje proizvode, pomislio sam zašto mi to ne bismo mogli da radimo. Sve što vam je za to potrebno jesu posvećenost, samopouzdanje i pravac u životu. Vaša rešenost trebalo bi da bude dovoljno jaka da izdrži svaki izazov. To je tajna koja se krija iza milijarderske imperije.

Kako ste zakoračili u svet biznisa?

– Imao sam 14 godina i pohađao sam stručnu školu u Nepalu, gde su nas učili administrativnom poslovanju. Bio sam dobar đak i jedan od mojih profesora ohrabrivao me je da otvorim malu prodavnicu slatkiša u školi. To je bio moj prvi korak u svetu biznisa, tako da sam rano stekao praktično iskustvo u biznisu. Ne sećam se koliko sam novca zaradio, ali mogu da kažem da sam zaradio samopouzdanje vredno milion dolara.

Šta vas je podstaklo na to da počnete sami da radite?

– Očeva kancelarija je bila mala. Kada sam počeo da radim sa njim imala je samo dva stola. Mogao sam da biram – da ostanem računovođa u „Arun Emporijumu“ ili da postanem samostalan preduzetnik. Izabrao sam drugu opciju. Ulazak u sopstveni biznis nije bila inspiracija, već moj izbor.

I uspeli ste…

– Bio sam nepripremljen kad sam počeo. Neiskusan, nedovoljno obrazovan… Ipak, svaki razvoj, svako usavršavanje shvatao sam ozbiljno. To mi je pomoglo da jasno vidim gde sam i gde moram da stignem. Zbog porodičnog posla često sam putovao u Japan. Ta putovanja su najviše uticala na moj profesionalni život. Naučio sam mnogo radeći sa Japancima,posmatrajući njihovu etiku timskog rada, preciznost i sistematičnu efikasnost, njihovu tendenciju da završe posao i da nikad ništa ne ostavljaju za kasnije.

Da li ste nekad napravili poslovnu grešku zbog koje se sada kajete?

– Kad sanjate velike snove, usponi i padovi postaju realnost poslovanja. Ne treba previše ozbiljno uzimati padove, jer su neizbežni. Najveći propust ili greška verovatno je to što sam tokom pregovora izgubio posao u Mumbaju. Bio je to veoma unosan posao, a zahtevao je malo mojih ulaganja. Izgubio sam taj posao zbog greške tehničke prirode. Nije to bio pravi neuspeh, više pravni propust. Izgubio sam posao, ali sam stekao iskustvo.

Koja je najvažnija lekcija koju ste naučili u životu?

– Da nije neohodno i obavezno stvoriti nešto veliko. Ako želite da ostavite svoj žig treba da napravite nešto što svet voli. To mi je pomoglo da u kratkom periodu uspem u industriji. Idealni šef bi morao da kontroliše stvari kojima je kontrola potrebna, kao i da delegira drugima šta delegirati treba, a onda da izgradi sistem koji će nadgledati sve čemu je nadgledanje potrebno. Kroz taj proces rukovodilac mora biti kadar da identifikuje probleme i da uskoči kada treba.

Na koje ste dostignuće najponosniji?

– Na „vai vai“! Nudle su nam dale veličinu, lestvicu, prepoznatljivost i sposobnost da porastemo u ono što smo danas. Međutim, ono što smatram najvećim dostignućem je da sam imao „njuh“ i krenuo globalno, i u vreme kada smo imali ograničene resurse i bili suočeni s neizvesnostima. Imao sam hrabrosti da to učinim. To me čini zadovoljnim i ponosnim.

Za sebe kažete da ste samouki, da ste sve naučili posmatrajući druge.

– Obaveze su me sprečile da nastavim da se stručno usavršavam. Želeo sam da budem glavni računovođa. Međutim, sudbina je imala druge planove za mene. Imali smo malu porodičnu firmu, a ne organizaciju sa stotinama zaposlenih, i moj otac je bio glavna upravljačka snaga. Kada se razboleo u mom životu je došlo do naglog i neočekivanog preokreta. Imao sam samo 23 godine i nikakvih stvarnih obaveza. Nisam imao izbora – morao sam da uđem u „njegove cipele“. Osećao sam se kao da je oluja odnela ceo moj svet, kao da sam ptica koja je slobodno letela a sada se našla u kavezu. Obuzeo me je strah od poraza, bio sam neiskusan, ali sam uradio sve što je trebalo da se dalje razvijem.

Učestvujete u radu nepalskog parlamenta. Da li biste nešto menjali u političkoj i socijalnoj atmosferi u vašoj zemlji?

– Moja misija je da napravim prosperitetni i miran Nepal. I to je moguće. Blagosloveni smo prirodnim lepotama i resursima koji nam daju velike mogućnosti u turizmu, energetici i ručnim radovima. Imamo mlade, kvalifikovane, iskrene i vredne ljude, moramo samo uspostaviti dobro upravljanje i promeniti način rada. I to između svetskih ekonomskih džinova, poput Kine i Indije, koji pokrivaju skoro 40 odsto globalnog tržišta. To može i nama da posluži kao prilika.

Poznati ste i kao filantrop…

– Postoji mnogo stvari koje nas čine srećnim, ali stvarna sreća dolazi kada doprinosimo stvaranju i oblikovanju našeg društva, kulture i okruženja. Tu se radi o malom pokušaju da se nešto vrati društvu i naciji, koja mi je pružila ogromnu ljubav, podršku i moć. Potičem iz zemlje i kulture u kojoj je darežljivost deo života.

Šta biste poručili mladim ljudima koji žele da uđu u poslovne vode?

– Želim da zapamte da nije neophodno da se rode sa srebrnom kašičicom u ustima. Poručujem im da se ne osećaju ograničenim zbog onog što nemaju. Nije važno da li im nedostaje novac, poreklo… Ako Džek Ma iz Kine može napraviti imperiju, ako Jan Koum iz Ukrajine to može da učini, i ako je Binod Čodri iz Nepala to mogao da uradi, onda to može i svako drugi. Zato budite kreativni, iskoristite prednosti ovog prekrasnog umreženog sveta u kojem živite i idite napred.

(Dragana Matović / novosti.rs )

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here