KOLIKO POŠTUJEMO SEBE? Ožiljci emocionalnog zanemarivanja

0
970

Deca su najneznija bića na našoj planeti. Nekako već na prvi pogled mame da budu voljena i pažena, pa se oduvek  smatralo da se ljubav i briga prema njima podrazumevaju.

Medjutim, u praksi  pronalazimo veliki broj porodica u kojima to baš i nije tako. Situacije u kojima su deca, tj njihove potrebe zanemarene nije retkost i desava se mnogo češće nego što je to poznato. Kada se govori o zanemarivanju, najčešće se podrazumeva da roditelji hronično zapostavljaju telesne, psihološke i emotivne potrebe deteta.

Koncept zanemarivanja često ostaje nezapažen u situacijama emocionalnog zanemarivanja jer u  slučaju fizičkog zanemarivanja znaci su mnogo lakše uočljivi i evidentni. Ukoliko je detetu uskraćena zdravstvena zaštita, hrana ili higijena sve je savršeno jasno, ali kada je ono lišeno ljubavi, pažnje, svedok svađa i fizičkih obračuna roditelja, lišeno i najmanjeg zadovoljstva, bez roditeljske podrške i zaštite, malo je verovatno da će to biti prepoznato kao problem sa ozbiljnim posledicama u budućnosti.

Dodatna poteškoća u uočavanju znakova zanemarivanja  je i to što se često dešava da roditelji koji emocionalno zapostavljaju dete brinu o njegovim fizičkim potrebama, iako dete odrastajući sa njima ima doživljaj da živi samo, zapostavljeno i odbačeno. Zanemarivanje nije izolovani dogadjaj u životu deteta, već opšti roditeljski pristup koji je stalno prisutan tokom odrastanja deteta, te kao takav poprima odlike  razornog i kontinuiranog  traumatskog dogadjaja.

Te nezadovoljene relacijske potrebe u odnosu sa roditeljima u detinjstvu mogu u odraslosti dovesti do stalne “gladi” za neispunjenim potrebama ili povlačenja i zapostavljuanja čak i onih osnovnih. Očekivano se kasnije kod emocionalno zapostavljane osobe javlja bes ili ogorčenost prema roditeljima i njihovom tretmanu što je svakako razumljivo jer kakvi god razlozi da su posredi, oni zapostavljenom ne moraju biti prihvatljivi.

Kada osoba odrasta u atmosferi emocionalnog zanemarivanja ona u odnosu prema sebi, ali i prema drugima trpi značajne posledice. Ukoliko dete ne dobija potrebnu emotivnu podršku u period kada se razvija i integriše njegova ličnost, ono neće uspeti da stvori jasnu predstavu o sebi i svetu koji ga okružuje. Na ovaj način emocionalno zanemarivanje ostavlja ožilljke koji će biti vidljivi u njegom ponašanju, odnosima sa drugim ljudima ili  njegovoj sposobnosti da voli i bude voljen.

Problem samopoštovanja i samoprocene najčešći su pokazatelji narušenog odnosa prema sebi. Često je izražena sumnja u vlastite sposobnosti i verovanje osobe da nije vredna ljubavi. Neka od ovih samoobezvređivanja i otpisivanja nadalje mogu otvoriti vrata ozbiljnim psihološkim problemima.

U radu sa osobama zanemarivanim u detinjstvu jedan od najznačajnijih koraka je upravo zadovoljenje relacijskih potreba kroz siguran i pouzdan odnos sa terapeutom koji obezbedjuje onu sigurnu zonu u kojoj osoba po prvi put možda doživi istinsko prihvatanje i podršku koja otvara put razvoju ljubavi prema sebi i samoprihvatanju.

Jelena Dragičević Berat,
TA psihoterapeut
Kontakt: savetpsihologa@gmail.com
kontakt telefon: 065 3030120

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here