Sa oko 3.000 stanovnika i preko 5000 hektara obradive zemlje Kuzmin je među najrazvijenim sremačkim selima. Poznato je po dobrim i vrednim domaćinima, ali i kao selo sa najviše udruženja – imaju ih čak dvanaest.
Retka je kuća kažu a da iz nje neko nije član nekakvog udruženja. U selu više od polovine meštana aktivna je u klubovima od posla do zabave.
„Od proizvođača do pevača, od žena što prave krofne do kobasičara, sve imamo svoje„, kaže Perica Drezgić, uzgajivač mangulica iz Kuzmina.
Kuzminske novčanike najviše pune iz Udruženja uzgajivača svinja.
„Na godišnjem nivou sigurno bude oko 25000 do 30000 tovljenika isporučeno tržištu. Udružujemo se kako bismo uradili što više„, navodi Živorad Živković iz Udruženja uzgajivača svinja u Kuzminu.
Najbrojniji klupski sastav od preko 200 članova, čine žene.
Srbislava Cvetičanin iz Udruženja žena „Dika“ kaže da su Sremice, sposobne da kuvaju, peglaju, štrikaju, šiju, mese, hrane svinje, ovce, krave muzu i još stignu da se druže.
Daleko je poznato već da u selu ima više medalja i pehara nego samih Kuzminaca. Od stonog tenisa, fudbala, ribolova, preko udruženja penzionera, ribolovaca i lovaca, uzgajivača konja.
„Mi trajemo skoro 90 godina, za taj period prošlo je 1.200 ljudi kroz naše društvo„, kažu u Lovačkom društvu „Fazan“.
Radoslav Filipović, član Udruženja uzgajivača konja, ističe da su sve više mladih zainteresovano za konje.
“Ima onih koji su ljubitelji, vole da gaje konje i da se druže„, dodaje Filipović.
Od glume do pesme i igre u seoske manifestacije uključene su sve generacije.
Tomislav Blažanin navodi da svira u tamburaškom orkestru, da mu jedna sestra svira tamburu, druga igra folklor, a otac mu je lovac.
Imaju i bioskop, opremili su salu sa 400 stolica. Udruženja se većinom sama finansiraju. Nada Cvetičanin kaže da pomažu jedni sa drugima, kako bi im svima bilo lepo.
„Ovo je naš način da pokažemo mladima da mogu da ostanu na selu i da se od sela može lepo živeti„, napominje predsednik MZ „Kuzmin“ Stevan Milovac.
Uz školu, ambulantu, crkvu, imaju poštu, apoteke, prodavnice, kombajne, traktore, 50 venčanja, 40 beba. U šali kažu da stanovnici okolnih Martinaca, Kukujevaca i Erdevika dolaze u Kuzmin kako bi videli semafor na čuvenoj kuzminskoj raskrsnici iz koje putevi vode ka Republici Srpskoj i Beogradu.
Ipak, i pored dvanaest udruženja Kuzminci dodaju da bi se rado udružili i sa nadležnim institucijama u gradu Sremska Mitrovica kako bi najzad i oni dobili kanalizaciju, pa da budu baš u svemu kao građani.
I ove godine, krajem avgusta (preciznije 26-og), organizuje se čuveni Sajam svinja, osamnaesti po redu, na kojem se, pored stoke, hrane i mehanizacije može videti i: Ulica sremskih đakonija (kulen, vino, sir, krofne…), takmičenje u kuvanju najboljeg gulaša, defile fijakera, kao i tradicionalne sportske sktivnosti.
Pored Sajma Svinja, za ovo leto Kuzminci planiraju i Susrete folklora 12. jula, manifestaciju “Kuzmin, nekad i sad” koja će se održati 29. jula. Krajem juna za najmlađe je organizovana Hitovizija, a za 5. oktobar najavljuje se festival “Raspevana jesen”.
(Tanja Dimitrić Mijailović / Milan Milivojević)
Dzaba im semafor,kad im kanalizacija u kanalu ispred kuc?
I sipaju govna po bastama i njivama pa onda sade povrce i ostale biljkice koje jedu .. vise lici na septicku jamu
[…] moje prezime, ime je Aleksandar. Sa svojom porodicom, generacijama, živim i radim u sremskom selu Kuzmin, nedaleko od Sremske Mitrovice. Selo je malo, ali su ljudi u njemu vredni, pošteni i vole svoja […]