U fruškogorskom selu u školu se jesenas nije upisalo nijedno dete. Na matičnu knjigu pala prašina
U sremskom mestu Ležimir u podnožju Fruške gore, na samo dvadesetak kilometara od Sremske Mitrovice, jada nam se Đorđe Jović, matičar i šef mesne kancelarije u ovom selu. Kaže, muči ga što jedva jednom godišnje otvori knjigu rođenih, da bi upisao novog stanovnika sela. U ruci mu je, kako objašnjava, najčešće matična knjiga umrlih, jer u ovom selu sa oko 850 stanovnika umre njih petnaestak, a rodi se jedno ili nijedno dete.
– Dosta kuća nam je prazno. Nema pesme, venčanja, dece… U školu jesenas nijedno dete nije upisano u prvi razred. Nekad je bilo novorođenčadi, pa i za nas matičare posla. A danas na ovu knjigu rođenih u mojoj kancelariji pada prašina – priča Đorđe, dugogodišnji matičar u Ležimiru.
Selo polako izumire, kuće se prazne i same ruše, jer nema ko da ih opravlja i brine o njima. Tako je završila i kuća nekadašnjeg čuvenog knjižara i štampara Gligorija Vozarevića, koja je zaštićeno kulturno dobro. Pala sama…
Mnoge kuće su nekoliko decenija zatvorene, u selu je pedesetak neženja, neće mlade u selo, pa nema svadbi, ni veselja, kakva su nekad priređivali Fruškogorci.
U selu zatvorene čak i kafane, seoska zadruga, ali i čuvene ležimirske krečane, iz kojih se u ovo doba godine izvijao dim i čekalo da se čuveni ležimirski kreč ispeče, pa da krene prodaja po Sremu, Bačkoj, Mačvi i Banatu.
U poslednjoj seobi Srba, iz Kninske Krajine, ovde je stiglo i ostalo deset porodica, međutim surovu prognozu ovdašnjeg matičara da će za deset godina polovina od 360 domova u Ležimiru ostati prazna, potvrđuju i preostali meštani.
– Ovde žive dobri i vredni ljudi kojima treba dati da rade kako ne bi tako brzo pali u očajanje. Disciplina se najbolje uči kroz rad, ali je potrebno imati i srce. Ja sam svoje poklonio Ležimiru i mislim da bi nam svima bilo bolje kada bi mestu u kojem živimo poklonili čitavog sebe, kaže Vasa Rajić, koji je u Ležimir došao prateći u stopu supruginu familiju koja je u Oluji na Fruškoj gori našla svoj mir.
Nažalost tako je i u svim okolnim selima.
Nije ni čudo što ovo selo „izumire“. Šta je opština Sremska Mitrovica učinila da ljude zadrži u ovom selu?! Putevi u selu su katastrofalno loši. Kad zadjete u selo izvan glavnog puta koji vodi ka Novom Sadu, sve rupa do rupe, a ima i delova sela koji su neasfaltirani, nego imaju zemljani put. Najduža ulica u selu Fruškogorska nema celom svojom dužinom ni osvetljenje ni asfalt! Pošta radi svaki drugi dan i to samo do 11 , i to u najbojem slučaju, jer se najčešće već u 10 i 30 zatvara. Nekad je ovo selo imalo ogromne seoske pašnjake i ljudi su držali stoku, a danas im se pašnjaci oduzimaju i u selu ne možete da nadjete ni litar domaćeg mleka, ljudima se ne isplati da drže stoku. Pokotk koji je biser sela, a koji je u nadležnosti Vodoprivrede, pretvoren je u smetlište, niko ga ne održava. Selo nije imalo ni sveštenika koji je stalno bio tu, nego se služba povremeno držala nedeljom, a da ne govorim o nekom kulturnom sadržaju. Hotel koji postoj nadomak sela niko nije obnovio, posle požara, pa i turizam koji bi mogao da donese život ovom selu nije razvijen. Celo selo ima jednu prodavnicu i jednu trafiku. A nema ni jednu poljobprivrednu apoteku iako celo selo živi od poljoprivrede, ni jednu otkupnu stanicu…Mogla bih da pišem još dugo, ali mislim da je i ovo dovoljno. Nek opština Sremska Mitrovica učini nešto da pokrene život u ovom prelepom selu pa bi se u njega vratili i mladi i samim tim i selo bi oživelo i imalo perspektiua za ovo selo.
Da, na ulicama ima oštećenja, ali su sve asvaltirane i upotrebljive. Pošta privremeno do 1.7. skraćeno radi, a potok bi morao da bude čistiji – što zavisi samo od meštana. Prodavnica i trafika su dobro snabdevene i dovoljne za ovaj broj stanovnika. A, samo ekonomski razlog može biti povod za povratak na selo. Podignuto je par novih voćnjaka od strane doseljenika, na glavnom putu nova kuća, čiji vlasnik radi u SM. U selu se inače prodaje par dobrih, a jeftinih kuća.
Trebalo je primetiti da se u Ležimir doseljava i sada, pogotovu penzioneri da uživaju u ovom mirnom i lepom fruškogorskom selu:
https://www.facebook.com/Le%C5%BEimir-fru%C5%A1kogorski-1891213711126842/