Dobro došli na Sremskomitrovački portal
logo


Kadgod su sremačkim šorovima jezdili lipicaneri, vukli fijakere pune svatova, a za njima se dizao oblak prašine, između stoletnih dudova, do neba.

PIŠE: Miomir Filipović Fića

Ostala je poneka stara požutela fotografija o ovom prizoru i priča najstarijih žitelja sela. Deluje kao da se dogodilo u pradavna vremena. A nije. U autima niko ne vide mladu i mladoženju, kuma i kumicu i ostale lepe svatove. A to je nekada bila draž sremačke svadbe.

– Donji Petrovci imaju 250 kuća i hiljadu žitelja. Nekad je svaka kuća imala bar po dva konja, nekoliko krava i pedesetak ovaca u toru. U svakoj avliji bila su zaprežna kola, a fijakera na pretek. To je najednom nestalo, kao da nikad nije bilo. I to nas podstiče da oživimo stara dobra vremena našeg sela i da unapredimo savremenost – uvodi nas u priču o ideji mladih da obnove stočni fond u selu Lazar Ješić, predsednik seoske vlade i inženjer sa 29 godina, koji se ženi u maju ove godine.

Ono što vam na prvi pogled prija oku u Donjim Petrovcima jesu okrečene kuće i ofarbane kapije. A na travnjacima bi im pozavideli Englezi. Sve je lepo ušuškano, očišćeno, pokošeno, pa nekako i sunce zbog toga sija jače. Naročito je tako oko škole. Ovo zdanje je kućica u cveću. Seoski stadion je uređen za izložbu. Omladina dolazi u kafanu kod Nikole Čvorkova, vršnjaka predsednika Lazara Ješića.

–Mi najviše trošimo kreča i farbe za kuće i kapije na svetu – dočeka nas Nikola sa osmehom i nastavlja: – ’Oćemo nešto da promenimo u selu. Počelo je nas desetak. Sad prilaze i drugi. Niko od nas nije stariji od 35 godina. Moja kafana sve slabije radi. Nema narod novca. Čim na njivi ne rađa i u štali i oboru se ne tovi, nema u Srbiji napretka. Ja se nikada nisam bakć’o oko stoke. Sad sam počeo sa farmom ovaca. Računam da ću za godinu-dve imati više od pedeset ovaca. One ne zahtevaju skupu ishranu. Nabaviću i konje. Osnovali smo konjički klub. Imamo fijakerijadu. Želimo da unesemo malo vedrine u selu. I uspećemo.

Ilija Vojinović ima 25 godina i već je vlasnik pet konja lipicanera i stada od pedesetak ovaca. U oboru godišnje utovi više od 200 svinja. On živi na tetkinom placu i potpuno je nezavisan od roditelja. Ima nameru da se ženi ovog proleća.

– Moji svatovi će biti u fijakerima, a derani iz sela će terati lipicanere. Želim da imam porodicu i dobro živim. Ovde u selu imamo gde i čime da hranimo stoku. Onaj ko ima marvu, ima i kapital. To je bilo otkad je sveta i veka. Zašto bismo se mi toga odrekli. Država ako želi da nam pomogne, dobro došlo, ako ne hvala joj. Samo neka nam ne odmaže sa nepotrebnim uvozom mleka, mesa i ostale hrane kad sve to mi bolje možemo proizvesti ovde u Srbiji – zaključuje Ilija Vojinović.

Branislavu Orloviću je 34 godine, oženjen je ima dvoje dece. On se nikada nije bavio poljoprivredom. Peva po svadbama, kafanama, hotelima. Ima svoj bend. Prišao je mladim članovima seoske vlade i nabavio ovce. Traži da kupi par lepih lipicanera. Član je Konjičkog kluba u selu.

– Ja imam skoro stotinu ovaca i jaganjaca. U bašti sam izgradio pašnjak na kome će ovce čuvati struja. Ne živi se više od pesme kao pre. Pevalo se i plaćalo, jer se imalo od prodaje stoke. Kad je toga nestalo u selu, nema ni para. Nema više para ni u gradu. Tamo ljudi sve češće ostaju bez posla. Oni nemaju njivu kao rezervu kad izgube radno mesto kao mi na selu. Zato mislim da je naša ideja da prvo krenemo s ovcama kojih trenutno u selu ima više od hiljadu sjajna, a kad se poboljšaju uslovi za otkup mleka u državi da krenemo sa povećanjem broja krava u selu – ističe Branislav Orlović.

Pored ovih koji govoriše, ovce i konje su nabavili Alen Labović, ima 27 godina, predsednik Fudbalskog kluba u selu, braća Saša (26) i Igor (22) Tadin, Stanko Tomić (23), Branislav Čvorkov (27), Nikola Oparušić (31), Dragan Stanisavljević (28), Ranko Garić (22).

Mladi ljudi u Donjim Petrovcima znaju da, zbog zakonske regulative koja je obespravila sela, nisu u stanju aman baš ništa da utiču kako će se i da li će se za njihovo selo trošiti novac iz opštinskog, pokrajinskog ili republičkog budžeta. Ali, zato mogu sami da upravljaju svojim domaćinstvom i to sad pokazuju na najbolji način. Istini za volju, dobro su počeli, ako ih opet ne odvrati neka državna regulativa u interesu, navodno, evropskih i svetskih vrednosti.

Ostavite komentar

*

captcha *