Dobro došli na Sremskomitrovački portal
logo


I danas u mačvanskom selu Radenkoviću pričaju potomci slavnih vojnika u balkanskim i Prvom svetskom ratu kako je 44 vojnika, oficira i podoficira preživelo ratne strahote od 161 mobilisanog iz sela.

PIŠE: Miomir Filipović Fića

Jednoga dana na vojištu se nalazio slavni ratni fotoreporter „Njujork heralda” Rista Marjanović i sreo se sa vojnicima još slavnijeg Šestog puka Drinske divizije u kojoj su pretežno bili Mačvani. Bilo je to uoči proboja Solunskog fronta. Ristu su prepoznali srpski vojnici rodom iz mačvanskog sela Radenkovića a u ime njih obratio mu se narednik Ivan Filipović:

Gospodine, da li ste vi Rista Marjanović, sin Dragojla Marjanovića, rodom iz sela Radenkovića, srez mačvanski, okrug podrinjski”.

Rista se malo trže i odmače, videvši pred sobom stasitog i otresitog srpskog komandira uzvrati:

„Jeste! Moj otac Dragojlo je rodom iz Radenkovića. On je žitni trgovac u Šapcu i ja sam se tamo rodio. Bio sam u Radenkoviću kao dete kod stričeva i braće. A, vi ste naredniče iz Radenkovića? Koliko vas ima što branite Srbiju”?

„Jesam, ja sam Radenkovac! Ovde nas je tridesetak! Ima nas još u drugim jedinicama. U konjici, u artiljeriji… Ne znamo ko je živ, a ko ranjen. Najviše nas ima koji su pali za Srbiju. U rat nas je pošlo više od 160. Ko će doći kući živ sam Bog zna. Ali, gospodine ovde o tome niko ne razmišlja. Nama je važno da nam Srbija bude slobodna. Da naša deca žive u slobodi, pa makar svaki deseti došao kući”.

Saslušavši ovo, Rista reče:

„Naredniče, okupi sve koji su iz Radenkovića da vas slikam i videćeš svi ćete koji budu na slici doći kući živi i zdravi. Slike će te dobiti za koji dan i poneti sa sobom.“

Narednik Ivan Filipović ga je pogledao sa nevericom, ali je ipak pozvao svoje Radenkovce (tako se u Radenkoviću nazivaju meštani iz ovog sela) da se zajedno slikaju. Nekima je to bila prva fotografija u životu.

U proboj Solunskog fronta srpski vojnici iz Radenkovića krenuli su sa slikom u nedrima koju im je podelio Rista Marjanović. Od ukupnog broja poginulih srpskih vojnika u proboju Solunskog fronta (4.643) njih 3.804 je iz Drinske divizije, a najviše je stradao Šesti puk u kome su bili ratnici iz Radenkovića. Za divno čudo svi koji su bili na fotografiji Riste Marjanovića došli su kući živi gotovo svi sa nekim odličjima za hrabrost. Ovom prilikom pominjemo i njihova imena: Ivan Filipović, Pantelija Seizović, Milan M. Vladisavljević, Milosav Berić, Aleksa Đorđić, Živan Stanić, Radivoj Jovanović, Nikola Janković, Živan Pantelić, Dragutin Janković, Pavle Dimitrijević, Ivan Korlatović, Živan Perišić, Milorad Rudić, Dušan Ličanić, Đura Stanić, Sava Filipović, Cvetin Berić, Milan Tufegdžić.

Da podsetimo, Rista Marjanović je rođen u Šapcu 1885. godine gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Slikarstvo je učio u Beogradu kod čuvenih Bete i Riste Vukomanović, a zatim se opredelio za fotografiju i postao slavan kao fotoreporter u Parizu gde je 1917. godine njegovu izložbu fotografija otvorio predsednik Francuske Remon Poenkare. Ristine fotografije su bila živa reč o borbi srpskog naroda za slobodu kojima je animirao saveznike da se više založe u pomoći srpskoj vojsci.

Međutim, njegova fotografija na kojoj žene guraju top srpskoj vojsci naišla je na osudu srpskih oficira prilikom ukrcavanja u Draču za Krf.

Jedan od poručnika ga je prozvao oštrim rečima:

Gospodine Marjanoviću, sram da vas bude, obrukali ste srpsku vojsku sa vašim slikama na kojima se pokazali kako nam žene guraju topove…”

Rista je na to mirno odgovorio i prošao:

Gospodine poručniče, i žene su narod! I one imaju pravo da se bore za slobodu svoje zemlje i dece! To je svet lepo prihvatio, samo vi to ne znate”.

Ostavite komentar

*

captcha *

  1. Milanka Vujicic Odgovori
    Nažalost, što se tiče emancipacije u smislu vrednovanja žene, kao ravnopravne jedinke sa muškarcem, i dan danas se zaostaje za naprednim svetom. Žena je stub svakog naprednog društva!