Dobro došli na Sremskomitrovački portal
logo


Ubava Fruško, divoto moja, u tebi nema vrleta gorostasnih, ti se ne namećeš ponosnom nebu, ne nudiš mu ljubavi tvoje pružajući mu gole, kamenite ruke u razbludi silovitoj; ti se smešiš, samo se smešiš“

Pevao je ovako Laza Kostić o Fruškoj gori, lepotici iz ravnice, „trofeju“ usred nizije kojim se Sremci, ponekad tiho, a ponekad drsko, hvale. Ako ste i pomislili da je njena lepota stala u hrastove i lipove šume, obeležene vidikovce, manastire i salaše, onda je vreme da napravite korak dalje. Priđite joj iz ugla u kojem je ona sve to, ali i mnogo više.

Kao početnu stanicu fruškogorskog „hodočašća“ ubeležite Čortanovce i dom Žike Pašića, šumara i hroničara, budnog čuvara prirode i istorije. Njegovu kuću prepoznaćete po drvenom đermu, jednom od retkih koji još škripe u Sremu, i mirisu dunja, koje će se uskoro pretočiti u domaću rakiju i najstariji vojvođanski slatkiš „kitnikez“. Časovnik će u tom trenutku krenuti unazad.

U kalendaru više neće biti 2017. godina, jer će vas domaćin šeretski vratiti u prošli vek. U četvorotočkašu iz 1942, Žika će vas provozati kroz prizore netaknute okovima civilizacije. Imaćete privilegiju da osetite čari fruškogorskog safarija, i to u vojnom džipu – uspomeni na iskrcavanje saveznika u Normandiji, za vreme Drugog svetskog rata. Dok budete „jurili“ 60 milja na čas, kroz strnjike tek obranog kukuruza i sremske vinograde koji su ove jeseni dali mnogo mirisnog vina, vetar će vam biti u kosi, a sremska Toskana u svim čulima. I to je odgovor na pitanje zašto ovde ima više vikendica nego stanovnika. 

Retro džip odvešće vas i u retro doba srpske kinematografije, na plažu koja je poslužila kao snimajuća lokacija kultnog filma „Varljivo leto ’68„. A, ukoliko poželite da vi izrežirate lični, romantični momenat, zamolite čortanovačkog domaćina da vas odveze na železničku stanicu u koju pristiže najšarmantniji voz – Romantika.

Novo „utvrđenje“ za osvajanje biće Beška, varoš na obali Dunava. Tu će vas dočekati Dragan Topić, rečni „vuk“, nomad. On vam je onaj pravi alas, koji će pred vama uloviti ribu i servirati vam je u svojoj čardi. Dragan je rukama napravio ko zna koliko čamaca, pa će vas u to ime „zamoliti“ za jedan rečni „ples“. Pristanite. Vožnja gliserom traje taman toliko da će vam se činiti da ste uspeli da „ukrotite“ Dunav.

Očišćeni od svakodnevice iskrcaćete se u carstvo pašnjaka od 800 hektara na kojem 500 životinja živi svoj vek. Prizor koji će vas nesumnjivo „pomeriti“ je ostrvo sa najstarijim vrbama, a zove se Krčedinska ada. U susret će vam potrčati crni, rundavi psi, petlovi će zakukurikati, ptice će vam glasnijim cvrkutanjem poželeti dobrodošlicu, a slika sloge među krdima podolskog govečeta, krava, konja, magaraca, mangulica i svinja, „razliće“ se po vašem platnu kao san.

Magarica Brena će pokušati da vas zavede stidljivim pogledom, jer ona već dve decenije igra na istu kartu. I dobro joj ide. Viknete li „Kasandra, Dorinda, Vesna, Šabane, Šeki“, odazvaće vam se neki drugi magarac. A, ako budete samo malo povisili ton, podolsko goveče će se naljutiti i otići, zato što ne voli galamu. Uostalom, pitaće vas upravnik ovog rezervata prirode Mile Plavšić, kome je galama donela dobro? Zato je sasvim prirodno da po lekcije o lekovitosti tišine, mira i ljubavi, dođete baš ovde. Krčedinska ada će vas „pomilovati“ svojom, od stvarnosti izopštenom, čarolijom. I onda će vam možda biti jasniji stihovi pesme „Divan je kićeni Srem, lepo je živet’ u njem…„.

Dok se budete vozili vojnim džipom, saznaćete da je čortanovački atar simbol zdrave sredine, u kojem je još 1930. godine dr Radenko Stanković, osnivač Medicinskog fakulteta u Srbiji, sagradio letnjikovac da bi, uživajući u grožđu i pogledu na Dunav, sačuvao zdravlje.

Danas je to pozornica Šekspir festivala, ali ljudi po lek iz prirode i dalje masovno „hrle“ u Čortanovce, gradeći svoje „letnjikovce“.

 

Izvor:  http://www.novosti.rs/vesti/lifestyle.303.html:692225-Price-sa-fruskogorskog-safarija

 

Ostavite komentar

*

captcha *