Mitrovica kao MUZEJ pod otvorenim nebom – GDE god zabodeš ašov NAĐEŠ ostatke Sirmiuma

0
2805

Ma­lo gra­do­va u Evro­pi mo­že se po­hva­li­ti ta­ko bo­ga­tom isto­ri­jom kao što to mo­že Srem­ska Mi­tro­vi­ca, ko­ja je bi­la jed­na od če­ti­ri pre­sto­ni­ce Rim­skog car­stva.

Isto­ri­čar iz če­tvr­tog ve­ka Ami­jan Mar­ce­lin na­zvao je Sir­mi­jum slav­nom i mno­go­ljud­nom maj­kom gra­do­va, u ko­jem je ro­đe­no ne­ko­li­ko rim­skih im­pe­ra­to­ra. Ta­mo se na­la­zi­la i kov­ni­ca nov­ca i ras­ko­šna car­ska pa­la­ta, a ma­lo je ne­do­sta­ja­lo da Sir­mi­jum bu­de pre­sto­ni­ca Is­toč­nog rim­skog car­stva.

Še­sna­est ve­ko­va po­sle naj­bli­sta­vi­jeg pe­ri­o­da mi­tro­vač­kog Sir­mi­ju­ma, u či­joj su se car­skoj pa­la­ti ra­đa­li i kru­ni­sa­li rim­ski ca­re­vi, ovaj lo­ka­li­tet je sple­tom okol­no­sti po­stao ve­li­ko ar­he­o­lo­ško na­la­zi­šte, pa ga da­nas na­zi­va­ju „mu­ze­jom pod otvo­re­nim ne­bom”. Ta­tja­na Je­sre­tić, isto­ri­čar­ka umet­no­sti u Za­vo­du za za­šti­tu spo­me­ni­ka kul­tu­re, ka­že da je neo­če­ki­va­no ot­kri­će ar­hi­tek­ton­skih osta­ta­ka an­tič­ke gra­đe­vi­ne ve­li­kih di­men­zi­ja, u ne­ka­da­šnjoj pa­non­skoj pre­sto­ni­ci Sir­mi­ju­mu, pri­vu­klo ve­li­ku pa­žnju struč­ne jav­no­sti te 1957. go­di­ne.

Ka­sni­ja is­tra­ži­va­nja su po­tvr­di­la da je reč o osta­ci­ma ne­ka­da ve­le­lep­ne car­ske pa­la­te u ko­joj su se ra­đa­li, bo­ra­vi­li, kru­ni­sa­li i ven­ča­va­li rim­ski ca­re­vi. Ova go­di­na je ujed­no ozna­či­la i po­če­tak si­ste­mat­skih ar­he­o­lo­ških is­tra­ži­va­nja Sir­mi­ju­ma, ko­ja s iz­ve­snim pre­ki­di­ma tra­ju sve do da­na­šnjih da­na. Po­čev od 1969. go­di­ne, pre tač­no 40 go­di­na, is­tra­ži­va­nji­ma se pri­klju­ču­je i tim stra­nih ar­he­o­lo­ga iz SAD i Fran­cu­ske, či­me ona do­bi­ja­ju i me­đu­na­rod­ni ka­rak­ter – ka­že Ta­tja­na Je­sre­tić.

U po­čet­ku su se is­tra­ži­va­nja oba­vlja­la u or­ga­ni­za­ci­ji Po­kra­jin­skog za­vo­da za za­šti­tu spo­me­ni­ka kul­tu­re u No­vom Sa­du, a od 1962. go­di­ne tu je ulo­gu pre­u­zeo Ar­he­o­lo­ški in­sti­tut iz Be­o­gra­da, u sa­rad­nji s Mu­ze­jom Sre­ma i Za­vo­dom za za­šti­tu spo­me­ni­ka kul­tu­re u Srem­skoj Mi­tro­vi­ci.

O bo­gat­stvu i le­po­ti pa­la­te ni­su sve­do­či­li sa­mo nje­ni sa­vre­me­ni­ci ne­go su se i po­to­nji put­ni­ci i pu­to­pi­sci, ko­ji su pro­la­zi­li ovim kra­je­vi­ma du­go vre­me­na po­sle pro­pa­sti drev­nog gra­da, di­vi­li, ka­ko je za­pi­sao Mar­ko An­to­ni­je Pi­ga­fe­ta, „mar­kant­nim ru­še­vi­na­ma pre­kra­sne gra­đe­vi­ne”. Isto­ri­ja be­le­ži da su u pa­la­ti bo­ra­vi­li ču­ve­ni im­pe­ra­to­ri po­put Di­o­kle­ci­ja­na, Ga­le­ri­ja, Li­ci­ni­ja, Kon­stan­ti­na Ve­li­kog i nje­go­vih si­no­va Kon­stan­sa, Kon­stan­ti­na Dru­gog i Kon­stan­ci­ja Dru­gog, za­tim Ju­li­ja Apo­sta­ta, Va­len­ti­ni­ja­na, Va­lensa, Gra­ci­ja­na i Te­o­do­si­ja. Moć­ni i ugled­ni Sir­mi­jum je bio grad u ko­me su ro­đe­na še­sto­ri­ca rim­skih im­pe­ra­to­ra: De­ci­je Tra­jan, Aure­li­jan, Prob, Mak­si­mi­jan Her­ku­li­je, Kon­stan­ci­je Dru­gi i Gra­ci­jan.

Naj­po­zna­ti­ja i za tu­ri­ste je naj­in­te­re­sant­ni­ja car­ska pa­la­ta.

– Sir­mi­jum­ska car­ska pa­la­ta je bi­la pra­vo­u­ga­o­ne osno­ve i u nje­nom sre­di­štu se na­la­zi­lo pro­stra­no cen­tral­no dvo­ri­šte. Ot­kri­ve­ni su ma­siv­ni an­tič­ki zi­do­vi, de­lo­vi sistema za cen­tral­no gre­ja­nje, mo­za­ič­ki po­do­vi po­vr­ši­ne oko 350 me­ta­ra kva­drat­nih s ge­o­me­trij­skim or­na­men­ti­ma, frag­men­ti fre­sa­ka s floralnim mo­ti­vi­ma, plo­či­ce ra­zno­boj­nog mermera, osta­ci ka­na­li­za­ci­o­ne i vo­do­vod­ne mre­že, kao i dru­gi pred­me­ti ma­te­ri­jal­ne kul­tu­re. Ot­kri­će gran­di­o­znog cir­ku­sa – hi­po­dro­ma, ko­ji se sa se­ver­ne i se­ve­ro­i­stoč­ne stra­ne na­sla­njao na pa­la­tu i iz či­je se sve­ča­ne lo­že car uka­zi­vao na­ro­du, ne­dvo­smi­sle­no je po­tvr­di­lo raz­me­re i iz­u­ze­tan zna­čaj ce­log kom­plek­sa. Na­knad­ne mno­go­broj­ne adap­ta­ci­je i do­grad­nje, vi­dlji­ve u osno­vi pa­la­te, uka­zu­ju na njen dug i bu­ran ži­vot u po­sled­njim ve­ko­vi­ma an­tič­kog Sir­mi­ju­ma – is­ti­če Je­sre­ti­će­va.

 

(Dejan Spalović / politika.rs )

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here