Važno je imati osećaj da ostvarujemo izvestan uticaj na dogadjaje u svom životu. Imati doživljaj da posedujemo mogućnost uticaja na događaje usvom životu štiti nas od neprijatnog i često frustrirajućeg osećanja bespomoćnosti koje može biti uvod u brojna neprijatna emocionalna stanja. Osećanje bespomoćnosti javlja se u situacijama kada procenjujemo da ne posedujemo dovoljno kapaciteta kojim bismo se izborili sa opasnošću i zaštitili svoj psihofizički integritet.
Kako bismo mogućnost za pojavu ovakvog osećanja sveli na minimum trudimo se da kontrolišemo većinu stvari u vlastitom životu. Ta potreba za kontrolom posebno može biti izražena u stresnim situacijama kada je poverenje u vlatite sposobnosti sigurno dovedeno u pitanje.
Logika ovakvog ponašanja može biti razumljiva iz ugla činjenice da nemaju svi ljudi podjednaku potrebu za kontrolisanjem svih dogadjaja u životu. Oni koji sebi dozvoljavaju da se stvari jednostavno dese i ne troše se preterano u planiranju i predvidjanju budućih dogadjaja mogu uštedeti značajnu količinu energije koju nadalje mogu preusmeriti na druge pozitivne aspekte jer koliko god delovalo umirujućenijedan plan ne može biti do kraja realizovan potpuno zbog nepredviđenih okolnosti koje su očekivani deo životnog toka svakog pojedinca.
Ljudi „opuštenijeg“ životnog stava često su zadovoljniji i srećniji budući da se ne angažuju u nesvrsishodnim aktivnostima čija je jedna od svrha predvidjanje budućih događaja. Oni koji nemaju slobodu spontanosti i fleksibilnosti u odnosu na događaje u svom životu mogu upasti u zamku preterane kontrole i na taj način otežati svakodnevicu kako sebi, tako i drugima.
Težnja za preteranom kontrolom najčešće proizilazi iz nepoverenja kako u svoje, tako i u sposobnosti drugih ljudi zbog čega se svaka životna situacija posmatra kao potencijalno loša i teška.
Ljudi naglašene potrebe za kontrolom smatraju da ukoliko bi drugima prepustili slobodu da dovrše stvari ili preuzmu iinicijativu, šanse za neuspeh su gotovo sigurne. Kako bi prevenirale ovakav mogući ishod oni se angažuju i do granica iscrpljivosti pod iskrivljenim ubedjenjem da će na taj način uštedeti vlastito vreme, energiju i „živce“. Ono što se najčešće desi je to da takvim stavom zapadaju u sitničarenje i preterani kriticizam prema sebi i drugima, pa posledično i do životnog stava u kome su skloni samo opažanju negativnih stvari u svakoj situaciji, kao i neprijatnim osećanjima tipa stida, krivice, ljutnje…
Težnja za kontrolom je prirodna jer ona donosi subjektivni osećaj sigurnosti i predvidivosti dogadjaja koji slede. Koliko god ovaj osećaj delovao lažno kada se pogleda sa strane, on je veoma potreban i značajan onome ko ga ima jer sigurno donosi izvesno umirenje i vraća balans u situacijama kada se osoba oseti bespomoćno,sputano ili ograničeno.
Ovaj osećaj kratkoročno može poslužiti svrsi iako za pravi osećaj blagostanja često je potrebno i pustiti kočnicu i izaći iz rigidnih okvira koje nameće stalna potreba da je baš uvek sve pod kontrolom, buduči da koliko god delovalo netačno manje uglavnom znači više, tj manje konrole sigurno donosi više spontanosti, zadovoljstva i sreće budući da isključuje uticaj konstantnog pritiska da je apsolutna kontrola zapravo put do sigurnosti.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
Jelena Dragičević Berat, TA psihoterapeut
Kontakt: savetpsihologa@gmail.com
kontakt telefon: 065 3030120
