Nalazi iz Sirmiuma završili u Zagrebu! Kako?

0
649

Kako piše novosadski „Dnevnik“, ista količina istorijskih artefakta koja se nalazi u mitrovačkom Muzeju Srema, postoji i u Arheološkom muzeju u Zagrebu, iako Hrvati sa Sirmijumom – ni luk jeli ni luk mirisali.

Po rečima Jasmine Davidović, muzejskog savetnika i arheologa, uzrok je činjenica da je ovaj prostor bio deo Vojne Krajine, u okvirima Austrougarske države, i nije postojao muzej kod nas.

-„Naša ustanova osnovana je 1946. godine i imamo odličnu saradnju sa kolegama iz Zagreba, te nismo tražili ništa od nalaza nazad, jer oni sa nama sarađuju na svemu što nam je potrebno“ – kaže Jasmina i dodaje da i kad bi tražili materijal nazad, bilo bi im potrebno još pet zgrada, kako bi sve bilo izloženo, što u ovom momentu nije moguće.

Ona dodaje da naša država trenutno nema novca ni da konzervira sav pronađeni materijal koji se nalazi u depoima Muzeja Srema, a u situaciji kad bi se donelo još toliko, ne bi bilo mesta za čuvanje ili postavljanje.

-„Neki nalazi iz Sirmijuma nalaze se i u Beču, u Muzeju istorije umetnosti, a neki od njih su ekskluzivni. Posle Prvog svetskog rata, kada se formirala Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, deo materijala je odnet i u Beograd“ – kaže Davidović.

Ona dodaje da je glavni razlog za to, kao i u slučaju sa Zagrebom, nedostatak muzeja u vreme pronalazaka, a nešto od materijala je i ostalo, kao što su pronalasci iz 19. veka.

-„Deo toga je izložen u našoj ustanovi, poput kamenih spomenika, pošto su Mitrovčani još u 19. veku imali ideju da naprave muzej, jer pretpostavljam da su gde god neko počne da kopa izranjali spomenici iz zemlje“ – kaže arheolog kroz smeh i dodaje da je u to vreme zemlja bila jako bogata spomenicima.

Mitrovčani su tada pokušali da naprave muzej, tvrdi Jasmina, a čuveni Feliks Kanic imao je ideju da se to uradi kako treba, te su u Gradskom parku izložili kamene spomenike, o čemu postoje slike iz 19. veka u muzejskoj dokumentaciji, na kojima se vide spomenici izloženi u parku.

-„Neke sa fotografija mogu i da prepoznam, iako nema puno podataka i dokumentacije, ali na osnovu fotografije mogu da se identifikuju spomenici koje imamo i danas“ – kazala je Jasmina Davidović.

S druge strane, istorija grada Sremske Mitrovice, po njenim rečima, ne počinje sa Rimljanima. Uvek izranja i nešto novo, ali je veoma teško ovde ući u praistorijske slojeve zemlje zbog podzemnih voda, koje su veliki problem pri iskopavanjima.

Kad se dođe do nekog nivoa, nastane problem da se istraži dalje prostor.

Ono što su arheolozi uspeli da urade je da pronađu na nekoliko mesta u okviru grada nalaze koji su im pokazali da su se ovde prvi put naselili pripadnici starčevačke kulture, pre nekih šest – sedam hiljada godina. To je bilo naselje gde su ljudi živeli u zemunicama. U pitanju je mlađe kameno doba, a koristili su kamen i kost da naprave razne predmete, ali i kožu i drvo.

Posebno je zanimljivo da se materijal iz gvozdenog doba jasno vezuje za jedan kneževski period, odnosno, da je ljude koji su živeli na ovom prostoru odlikovalo izuzetno bogatstvo. Materijali iz tog doba mogu se videti u Zagrebu, gde se čuvaju zlatni predmeti. U Muzeju Srema može se videti samo da su oni u to vreme, kupovali grčke proizvode, ali i proizvode koji dolaze sa drugih strana, zapada odnosno današnje Slovenije.

-„U Muzeju se može videti i ilirski šlem, ali je grčki proizvod, a može se videti i situla, posebna posuda, tipična za slovenački prostor i nigde se nije proizvodila na svetu, zato znamo odakle je došla na ove prostore„- kaže Jasmina Davidović za Dnevnik.

(priredio: Milan Milivojević/foto: arhiv Muzeja Srema)

 

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here