NEMA MAJSTORA! U celom Sremu nedostatak STRUČNE radne snage

4
5714

Najupečatljiviji rezultat ovogodišnje Ankete poslodavaca, koju već nekoliko godina sprovodi Nacionalna služba za zapošljavanje, jeste visok procenat tvrdnji o nedostatku stručne i kvalitetne radne snage.

Naime, Anketa poslodavaca je ukazala na ono o čemu se već duže vreme u Srbiji govori, a to je da posla ima, ali da kvalifikovanih radnika u nekim lokalnim samoupravama nema, te da poslodavci muku muče da pronađu stručnu i kvalitetnu radnu snagu.

Među srpskim opštinama koje imaju nedostatak stručne i kvalifikovne radne snage nalaze se i četiri iz Srema: Ruma, Inđija, Stara Pazova i Sremska Mitrovica. U sve četiri sremske opštine poslednje dve-tri godine smanjuje se broj nezaposlenih, sve je više onih koji imaju radno mesto ali je i sve više nepopunjenih radnih mesta jer u tim lokalnim samoupravama nema dovoljno kvalifikovne radne snage.

Nadležni tvrde da će je biti, jer se u srednje škole uvode proizvodni smerovi koji će iznedriti kvalifikovane i stručne radnike, ali će za to trebati nekoliko godina.

U rumskoj opštini stalno je otvoren konkurs za radna mesta u proizvodnim pogonima mnogih stranih investitora koji su u industrijskim zonama ove sremske lokalne samouprave otvorile svoje pogone. U desetak stranih i domaćih kompanija do stalnog radnog mesta mogu doći i nezaposleni koji završe odgovarajuću obuku i koji su sposobni odmah da počnu da proizvode.

Po rečima Dragana Tomića iz kompanije “Adriana teks” u Rumi, koja šije kupaće kostime, kod njih posao uvek može da se nađe, jer neki radnici odlaze, drugi dolaze, ali slobodnih mesta i dalje ima. Od početka ove godine tri kompanije započele su u rumskoj opštini proširenje proizvodnih pogona i zaposliće 700 radnika, ali je veliko pitanje da li će ih se toliko stručnih i kvalitetnih prijaviti. Jer, čak ni kinesko-danska kompanija “Healt care Europe”, već više od godinu dana traži krojače za proizvodnju memorijskih jastuka i dušeka, ali ne može da ih nađe iako posla ima za njih 300.

Načelnik Opštinske uprave Ruma Dušan Ljubišić objašnjava da je lokalna samouprava svesna problema sa kojim se susreću investitori i nedostatka stručne i kvalifikovane radne snage i da će već od naredne školske godine u srednju školu uvesti novi smer – tehničar za polimere.

To je neophodno jer kompanije “Hačiston” i “Albon” traže ovaj profil. Pre dve godine u srednju školu vratili smo smer obućar-modelar, ali deca neće da se se školuju za ovaj posao“, objasnio je Ljubišić.

Na kraju prošle godine stopa nezaposlenosti u Inđiji bila je oko pet procenata, a otvaranjem novih investicija i proširenjem proizvodnih pogona u prvim mesecima ove procenat je danas i manji. Nemačka kompanija “IGB automotive” , koja je za deset godina poslovanja u inđijskoj opštini zaposlila više od 2.300 radnika, i dalje traži 200 proizvodnih radnika u proizvodnim pogonima sa područja Inđije i Stare Pazove. Radnike stalno traži i danska kompanija „Grundfos”, kojoj trebaju proizvodni radnici sa iskustom na istim ili sličnim poslovima.

Danas u opštini Stara Pazova postoji preko 1.000 privatnih preduzeća, među kojima su mnoga strana, i preko 3.000 preduzetničkih radnji. U opštini su zastupljene raznovrsne industrijske delatnosti: metaloprerađivačka, metalska, poslastičarska, gumarska, drvnoprerađivačka, građevinarstvo i drugo. Realizacijom nekoliko investicija tokom prošle godine zaposleno je oko 2.500 radnika, a moglo bi i više kada bi ih bilo.

Stopa nezaposlenosti u Sremskoj Mitrovici pri kraju prošle godine pala je ispod deset procenata, a mogla bi biti i znatno manja da su na evidenciji nezaposlenih oni kadrovi koje poslodavci traže. Trenutno su u Sremskoj Mitrovici deficitarni farmaceuti, profesori nemačkog, matematike, fizike, diplomirani inženjeri informatike, mašinski inženjeri, elektroinženjeri, ali i bravari, varioci, mašinbravari, tesari, armirači, zidari, kuvari, konobari, mesari, konfekcionari, obućari, kožari…

(Lj. M.)

4 COMMENTS

  1. …’radnika’ ima, ALI, oni koji vrede, nece da rade za platu koja im se trenutno nudi i odlaze preko ‘grane’ da traze svoje mesto pod suncem i zaradjuju iole pristojan novac, a ne da ih u svojoj vlastitoj zemlji ponizavaju za 200-300 eura plate, dok za taj isti posao, njihovi radnici u inostranstvu dobijaju 10 puta vecu platu i pune budzet svoje zemlje, za razliku od ‘nase poslovne politike’, gde se pojedinim stranim firmama ‘oprastaju’ doprinosi koji su obavezni za nase firme, mala i srednja preduzeca koja nestaju ili grcaju u problemima zbog manjku potrosaca (mala je potrosacka korpa i nema novca za trosenje..), a budzetska sredstva se namacinju i ‘pune’ KAZNENOM POLITIKOM..???!!!

  2. Ја сам квалификован и нудио се, е сад више нећу.
    Увозите радну снагу, радите шта хоћете, али ја да вам рмбачим за сићу – тај филм нећете гледати.

  3. Bilansiranje kadrova i u skladu s tim kreiranje upisnih kvota u srednje i visoke škole je nešto što ozbiljne države rade. I, naravno, osnov svega je dobra zarada koja radniku i njegovoj porodici omogućava rešenje egzistencionalnih problema i pristojan život. Međutim, naši „biznismeni“ i stranci koji su doneli neki biznis, ponašaju se prema radnicima na najsuroviji način, minimalno ih plaćaju i „prisiljavaju“ da rade u veoma teškim uslovima ….. Može im se, jer radnici nemaju zaštitu od države, sindikata, svojih udruženja i sl. Poslovna filozofija naših „biznismena“ je bogaćenje na brzinu, a ne postepeno i kvalitetno razvijanje biznisa koji će trajati generacijama, zadovoljan radnik koji treba da ostvari profit, humani uslovi rada, — Posledica takve poslovne filozofije jeste da mladi, sposobni ljudi pale preko granice. Ostaj oni koji nemaju hrabrosti, koji imaju roditelje kao ekonomsku podršku i oni kojima ova situacija odgovara. Zdrava, hrabra i sposobna mladost odlazi, rađa decu u nekim drugim državama, a mi ovde polako „trulimo“.

  4. Svi komentari su tacni a tekst nafilovan kao u zutoj stampi klasicnoj posla ima samo su uslovi logoraski sindikati su tu samo na papiru.poslodavci radnicima otimaju bukvalno koliko im se prohte u firmi Adriana teh kroz koju je proslo vise ljudi nego kroz zeleznicku stanicu za dva dana bolovanja otimali su 7000 din plus 60 posto kolilo se placa bolovanje sto dodje oko 9000 din za dva dana,skorije je slucaj prijavljen inspekciji koja je ustanovila da se protivzakonite radnje prekinu I da se svim radnicima koji su bili na bolovanju tih 7000 din vrati sto oni naravno nisu uradili tako da sve sto im drzava dozvoli da rade oni ce da iskoriste maksimalno izrabljivanje kao u logoru

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here