Nismo čestito odahnuli od prošlih izbornih kampanja, a evo uskoro će nova. Po atmosferi i „folkloru“ reklo bi se da će ovaj politički rijaliti biti malo drugačiji od prethodnih.
Stranački aktivisti su se u nedostatku mašte i energije unervozili, postali agresivni! Imaju zadatak da nas opet stave na spiskove sigurnih ili kapilarnih glasova, a mi se batrgamo! Pa kako će oni onda profitirati, zauzeti bolje pozicije ili bar zadržati sadašnje, kvalitetno izaći iz v.d. ili ko zna kakvog stanja…?
Hm, nikom tu nije lako.
Razumem da učesnici u političkom životu anketiraju javno mnjenje i žele da znaju, makar okvirno, kakav im je rejting. Ne mogu da razumem ali poznajem mešetare koji su se zarad neke crkavice svima sami nudili. Međutim, jedva čekam rasplet situacije na lokalu gde trenutno na vlasti imamo baš širooookuuu koaliciju!
Pitam se, pitam se: Da li će pomoćnica gradonačelnika iz SRS (konobarica sa diplomom privatnog fakulteta) i njena koleginica, član Gradskog veća, glasati za svog Vojvodu Voju ili za kandidata Stranke koja im je omogućila da, ničim zasluženo, budu u vlasti? Šta li će, kad na izborno mesto izađu, zaokružiti član Gradskog veća i zamenica predsednika Skupštine grada, oboje iz Čankove Lige? Kome li će glas dati Čedina perjanica, kojoj su SNS-ovci omogućili da posle mnogo godina opet bude direktorica? Ako ostanu lojalni svojim partijama, ovi drugari bi se morali odreći pozicija koje sada zauzimaju.
Ako budu glasali za kandidata SNS, znači preleteli su zbog sopstvenog interesa. A šta će nam takvi?
Ne znam da li znate za pažnju koju je vladajuća koalicija svojevremeno pokazala prema Hrvatskoj nacionalnoj zajednici u našem Gradu, kada je prvo njihovim članovima opredelila mesta u Upravnim i Nadzornim odborima, bez obzira na to što su se na prošlim izborima nalazili na listi Demokratske Stranke!
Da li će to neko od njih umeti da ceni?
Iako izbori još nisu raspisani i ne znamo ko će biti kandidati stranaka i koalicija, do sada su mnogi imali bar nekoliko ponuda da baš njih podrže. Svi su svašta obećavali… ali, kad budu u vlasti.
Da im odmah lepo blanko damo glas, da ubedimo i familiju ako mogu i da nas, sve onako zajedno – Bog vidi!
Ovo baš vređa inteligenciju. Računam, ako već imamo pravo i obavezu da za nekog glasamo, onda neka nas puste da mislimo svojim glavama, da se rukovodimo sopstvenim ukusom, pameću, viđenjem…
Što je nekom lepo, drugom možda nije. Što se nekom sviđa, drugom je grozno i obrnuto.
Ne moramo se odmah vređati i etiketirati. Stranke i kandidati, umesto već dosadnih i praznih obećanja, neka ponude ideje, programe i vizije.
A mi birači, zna se – prst na čelo!
(M. Novković / M. Milivojević)
