Iako je posle proglašenja izborne pobede izgledalo da će Aleksandru Vučić u kratkom roku formirati novu Republičku vladu, to se nije desilo. Pretekle su ga skoro sve lokalne samouprave i Igor Mirović koji stvari privodi kraju.
[espro-slider id=12733]
Koliko vidimo, našlo se u Banovini po koje mesto i za momke iz našeg sokaka!
Čekamo da se isto desi i na Republičkom nivou. Aršini Pokrajinskog i Republičkog premijera očigledno su različiti. Junake o kojima ću pisati dobro poznajete, pa procenite sami:
Branislav Nedimović, završio Državni pravni fakultet i to odmah posle srednje škole, ne čekajući svoje četrdesete da lepo sazri pa da se obrazuje, kao što je sad moderno!
U prvom mandatu gradonačelnikovanja započeo sa dovođenjem investitora u Grad konstantno trpeći bolesnu potrebu tadašnjeg predsednika Skupštine grada, Aleksandra Prodanovića, da samo on bude “glavni baja”.
U drugom mandatu na mestu gradonačelnika snašla ga borba protiv poplave, otvaranje nekoliko novih proizvodnih pogona, prodaja Mitrosa, izgradnja podvožnjaka, pa škole u Mačvanskoj Mitrovici, puta kroz Laćarak, bazena, rekonstrukcija kojekakvih Domova zdravlja, Domova kulture, Crkava…
Mislim stvarno je preterao!
Ponašao se kao menadžer, a nije ni masterirao menadžment. O doktoratu i ne razmišlja. Nedopustivo!
Pojma nemam kako ga je premijer zapazio?
Možda je primetio rezultate i počeo da ga poredi sa svojim dotadašnjim SM-kadrovima? Pa ga poželeo u svom timu. I eto. Ako je tačno to što se priča, Nedimović će postati ministar poljoprivrede.
Mnogi će reći: Spram sveca i tropar!
Ja se pitam: Da li je to nagrada ili početak još jednog mukotrpnog posla?
Znajući da će mu trebati tri dana jahanja samo da obiđe svoje buduće Ministarstvo, sada već bivši gradonačelnik, radi na kondiciji. Svaki dan kilometre prelazi vozeći bicikl! Nije ni čudo što se stavio na čekanje valjda pokušavajući i mozak da pripremi za nove napore i gomilu problema koji će ga snaći već prvog radnog dana u Prestonici!
Bude li se našao neki genije da Vučiću spočita kako je ministra doveo direktno sa NSZ biće veselo…
Milan Kovačević, lepo čovek završio učiteljsku u Šapcu i najveći deo radnog veka proveo u jednoj osnovnoj školi. Iz hobija se bavio lovom i koketirao sa politikom.Upućeni tvrde da je, razočaran što u SPS-u ne može da dođe do punog izražaja, iskoristio loš momenat u lokalnom SNS-u i dobru volju tadašnjeg predsednika Stranke, Tome Nikolića, da se namesti za poverenika Mitrovačkih naprednjaka…
Sve ostalo je, što bi se reklo, istorija.
Možda ih i ima, ali se ne sećam benefita za lokalnu zajednicu od toga što je Kovačević bio republički poslanik, predsednik Skupštine grada i još što-šta. Sećam se samo njegove neposlušnosti kada se nije odrekao ni jedne od svojih funkcija, iako je to bila preporuka premijera Vučića.
Ne znam da šta je od nabrojanog bilo dobra preporuka Miroviću koji ga je uzeo za zamenika Pokrajinskog sekretara za obrazovanje.
Ili se možda radilo o nekom “x faktoru”!
Iako zlobnici već komentarišu da mesto zamenika i nije bog zna šta, to je ipak mnogo bolje nego da čoveku kruna karijere bude povratak na radno mesto bibliotekara u osnovnoj školi, zar ne?
Šta bi ovde mogao biti zaključak?
To da je život nekom majka a nekom maćeha? Ili to da treba imati više sreće nego pameti? Ne znam.
Ali znam da ovog leta očigledno neće biti hit ona Balaševićeva “Niko kao Bane” već napredna… ups… narodna “Moj Milane jabuko sa grane”! Izvucite naravoučenije po sopstvenom nahođenju.
(Mira Novković)
