Da li se u Nacionalnom parku Fruška gora drveće seče planski, zbog obnove šuma, ili prekomerno i zbog profita? Planinari i ekološka udruženja upozoravaju na teške mašine i naslagana debla koja zatiču u raznim delovima Nacionalnog parka, dok iz njegove uprave odgovaraju – u pitanju je negativna kampanja zasnovana na paušalnim ocenama.
Ovo nije stovarište drvne građe. Ovo je Nacionalni park Fruška gora – izuzetna prirodna celina pod zaštitom države. A ovo je seča obnove šuma, kažu u upravi Nacionalnog parka. Za dugogodišnjeg planinara, takvo objašnjenje je neshvatljivo.
„Ima puno scena ovakvih, ali nikada nije bila baš u tolikoj meri ova seča. Ovo je sada prevršilo svaku meru. Vidite i sami šta ste snimili i koliko je tu drveta. Šta mislite koliko je još izvučeno pre nego što ste vi došli?„, kaže planinar Dušan Tomić.
Odgovor je 18 hiljada kubnih metara drvne mase od početka godine. Od 1. oktobra, kada je počela seča obnove, i više. U upravi Nacionalnog parka kažu – ta seča trajala je do kraja marta, pa su zato debla vidljivija. Dušan navodi – obilazio je razne nacionalne parkove, ali takve scene nije viđao.
„U nacionalnom parku nema takve seče. Tamo drvo kad padne na planinarsku stazu, dođu oni šumari ili rendžeri, već šta su.. sklone ono deblo i to drvo ostaje tamo„, kaže Tomić.
Da opravdanja nema, navode i u Zelenoj patroli. Sa kolikim se ekološkim problemom Fruška gora suočava jasno je, kažu, kada se tome dodaju divlje deponije, divlja gradnja, saobraćaj, požari i industrijsko zagađenje.
„Ne postoji adekvatno objašnjenje koje može da opravda seču drveća u nacionalnom parku. Postavlja se pitanje da li će to ostati nacionalni park ako se tako nastavi. Čak i tamo gde su sadili, oni ne održavaju to područje. Te sadnice se zapuste„, kaže Milica Alavanja iz Zelene patrole.
Na takve zamerke iz Nacionalnog parka odgovaraju – šume se ne obnavljaju sadnjom stabala, već iz semena šumskog drveća, a sadnja je samo pomoćni vid. Dodaju da postoji strogo propisana zakonska procedura po kojoj se može poseći stablo, kao i mehanizam kontrole. A za nju je zadužena šumarsko-lovna inspekcija koja ove godine nije primila nijednu prijavu za nelegalnu seču.
Nacionalni park dužan je da se pridržava „Osnove za gazdovanje šumama„, odnosno desetogodišnjeg plana koji propisuje koja je dozvoljena norma za seču šuma. Međutim, poštovanje te norme ovde nije ključni problem. To je činjenica da je seča šume osnovni izvor finansiranja Nacionalnog parka, pojašnjavaju u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode.
„Oko 80 odsto prihoda Nacionalnog parka se ostvaruje sečom šume i to vam sve govori. Jednostavno, tako je postavljen sistem. Govorimo o javnom preduzeću koje ima kontradiktornost u samom zadatku koji mu je poveren„, kaže stručni saradnik za zaštitu šuma Alen Kiš.
Osnovano je da čuva šume, a primorano da zarađuje njihovom sečom. I tako će biti sve dok država ne promeni pristup, to jest dok ne izdvoji novac koji bi sačuvao drveće.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(Nataša Kovačev)
„Ne postoji adekvatno objašnjenje koje može da opravda seču drveća u nacionalnom parku“. Ova rečenica dovoljno govori o tome da pisac ovog teksta, a ni ekolozi (pre bih rekao kvaziekolozi) nemaju pojma o šumi. Ukratko, ne ulazeći u stručne detalje, mogu reći sledeće: 1. šuma je živi organizam, koji ima svoje razvojne faze, od inicijalne do terminalne. 2. Najveći deo šuma FG, kao posledica koncesionog delovanja u XIX i početkom XX veka izdanačkog su porekla, kraćeg životnog veka, manje vitalnosti, ekološke i svake druge vrednosti od šuma semenog porekla i izmenjene strukture u pogledu vrsta drveća (dominiraju 3 vrste lipa, u odnosu na period pre 100 godina kada su dominirali hrast, bukva, plemeniti lišćari itd). 3. Šume FG su na najvećem delu površine u terminalnoj fazi, starosti preko 100 godina, kada se mora ući u proces obnove ili će stabala jednostavno istruliti. Tehnike obnove su komplikovane za čitaoce, ali kratko – izdanačke šume čistom sečom, konverzijom i td, a šume semenog porekla oplodnom sečom kroz dva ili tri seka. 4. NP Fruška Gora je formirala država, ali za razliku od evropskih zemalja gde su NP na budžetu, NP FG se samofinansira, što je ordinarna glupost. 5. Konzervacija kojoj kvaziekolozi teže vodi spontanom razvoju šuma, koje nemaju nikakvu funkcionalnu vrednost, osim, možda, očuvanja biodiverziteta neki organizama. Konnverzacioni pristup je napušten u celoj Evropi. U ostalom, u Višnjićevu postoji prašuma koja je ostavljena da se spontano razvija. U njoj više nema zdravog hrasta, većina stabala je trula, a biološki nepoželjne i agresivne vrste se šire….. Dakle, Kvaziekolozi, planinari i ostali, ne skačite kada vidite posečena stabala. Na tom mestu će jednog dan biti nova šuma u kojoj će uživati naši potomci. I, naravno, naučite nešto o šumi, pre nego što počnete da sluđujete javnost.