Dobro došli na Sremskomitrovački portal
logo


U OŠ „Dositej Obradović“, u isturenom odeljenju u Rivici, sumorna slika. Dušan Prodanović je jedini učenik koji se upisao ove godine

PIŠE: Smiljka Kostić

Sedmogodišnji Dušan Prodanović iz Rivice, u svom razredu je, najbrži, najbolji, najviši i najniži učenik, a klupu često deli sa učiteljicom Gordanom Fodog, jer je jedini prvak u isturenom odeljenju Osnovne škole „Dositej Obradović“ u Rivici. Kaže, voli da ide u školu, a školski odmor provodi sa drugarima iz drugih odeljenja, kojih u ostala tri razreda ima ukupno 13 đaka. U ovom malom sremskom selu, kod Iriga, sa oko 600 stanovnika, već od sledeće školske godine u klupe će sesti šest prvaka, što meštanima uliva nadu da selo ipak neće nestati.

Seoskoj rivičkoj školi, koja je namenjena učenicima uzrasta od prvog do četvrtog razreda, ne može da se nađe mana, ima sve što je potrebno za kvalitetno obrazovanje, osim dece.

– Kada sam pre 17 godina došla da radim u ovu školu, bilo je ukupno 40 dece, zajedno sa predškolcima. A moje prvo kombinovano odeljenje imalo je 15 učenika. Od tada do danas, sve ih je manje. Ovo je prvi put, otkako radim, a u ovom sam poslu 22 godine, da imam samo jednog učenika u razredu – priseća se učiteljica Gordana, koja pored Dušana, u učionici ima još i četiri devojčice, učenice trećeg razreda.

Kaže, nije joj naporno da radi u kombinovanom odeljenju, ali sa jednim učenikom, da iskoristi čas od 45 minuta, veoma je teško i treba joj vremena da ga dobro pripremi.

– On je dobar dečko, i poslušan. Neki put u toku njegovog časa obradim više lekcija, jer mi to vreme dozvoljava. Kad mu zadam zadatak, ćuti i radi, a ja za to vreme predajem čas trećem razredu. Čim je završio zadatu temu, pažljivo sluša, šta njegove drugarice uče. Možda je to dobro, pa će lakše savladati gradivo za sledeće razrede – očekuje učiteljica, koja je jedina Dušanova pomoć, kada zaškripi na kontrolnom i pismenom zadatku.

Anja Antonijević, Bojana Krstić, Ljubica Jovičić i Milica Balinović, učenice III 1, kažu da se dobro slažu sa Dušanom, koji im je jedini drugar, i ne kriju pred učiteljicom da mu šapnu ponekad, kad zapne pri odgovaranju.

– Danas sam savladao kukice iz srpskog jezika, nije bilo teško – pohvalio se Dušan, kojeg tek od petog razreda očekuju u odeljenju više njegovih vršnjaka.

Iako školu pohađa malo đaka, učiteljica Gordana vodi i dve sekcije – lutkarsku i ritmičku, gde su osvojili po nekoliko nagrada.

To što radim u selu, ne znači da je moj posao samo u školi. Vodim ih na izlete, obilazimo kulturne institucije, i u tome nas podržavaju roditelji – ponosno ističe ova učiteljica.

Ostavite komentar

*

captcha *