Dobro došli na Sremskomitrovački portal
logo


Lepo vreme izmamilo je ljubitelje prirode da još malo uživaju u čarima jeseni. Dugine boje koje se prostiru po drveću Fruške gore,dovode izletnike sa svih strana Srbije.

PIŠE: Smiljka Kostić

Posete manastirima, šetnje stazama posutim zlatno-žutim lišćem, razna lekovita izvorišta samo su deo lepote što pruža ovaj kraj. Fruška Gora, nekadašnje malo ostrvo Panonskog mora, duga je 80 kilometara, a široka 15 km. Najviša tačka ove jedine sremske planine je 538 metara, Crveni Čot u centralnom delu masiva, dok istočni deo planine krasi nešto niži Iriški venac.

Iako je Fruška gora siromašna vodom na njoj ima oko 200 izvora, svi su slabi, mada mnogi i tokom leta i ne presušuju. Na padinama ove fruškogorske lepotice samo kilometar istočno od manastira Staro Hopovo, nalazi se jedan od retkih fruškogorskih mineralnih izvora – izvor sumporne vode. Izvorište je dosta zapušteno, ali na njemu izvire sumporovita voda, čija je temperatura 18,5 stepeni Celzijusovih. Ta voda se znatno razlikuje od ostalih mineralnih voda Fruške gore jer sadrži sumpor-vodonik. Kapacitet ovog izvora je mali, oko dve litre u minutu i posetioci ovog dela Fruške gore koriste je za piće.

Voda izvire u samom koritu Lipovog potoka, kilometar nizvodno od Partizanskog puta kod manastira. Izvorište pokriva rečni nanos kroz koji se probijaju termalno-mineralne vode mešajući se pri tom sa površinskim vodama. Najbolja je za skidanje krasti i povreda jer njenim pranjem kraste ne ostavljaju ožiljke na telu – kaže Milutin Dragović vikendaš iz Beograda, koji redovno koristi ovu vodu za piće, a i za medicinu.

Iako je nerijatnog mirisa, podsećajući na barena jaja, pa se oseća i na većoj udaljenosti, ko god dođe na izvor obavezno je popije, ili se bar umije.O tome svedoči i najmlađa populacija koja se tokom vikenda može videti na izvoru da li sa roditeljima ili sa vraćanja s planinarenja.

Izvorište pripada opštini Irig, ali od nadležnih iz lokalne samouprave još niko se nije setio da napravi turističku atrakciju, u nadi da će jednog dana iz prelepe česme i da poteče.

Šteta je ne iskoristiti ovakvo blago prirode. Nama je  priroda dala, a mi to ne znamo da očuvamo. Ovde bi trebalo da bude bar jedna lepa česma, a ne ovako da teče. Mnogi i ne primete da je ovde izvor, naročito sad u jesenjem periodu, jer ga lišće prekrije – smatra Slavko Kovačević iz Novog Sada, koji još lepe dane koristi šetajući u prirodi.

Ostavite komentar

*

captcha *