Dobro došli na Sremskomitrovački portal
logo


Na Fruškoj gori, iznad Vrdnika, već više od dve decenije jedna vikendica postala je monaška kelija zilota, kao metoh svetovaznesenskog manastira Esfigmen sa Svete gore. Iako ih Srpska pravoslavna crkva naziva otpadnicima, ziloti za sebe kažu da su revnitelji ili oni koji su nepokolebljivi, odnosno nečemu potpuno odani, što upravo i sama reč zilot, prevedena sa grčkog jezika znači.

PIŠE: Smiljka Kostić

Danas je u ovom zilotskom manastiru na Fruškoj gori, udaljenom samo kilometar od manastira Vrdnik, četiri monaha i jedan iskušenik. Reč je o mladim ljudima koji su se „odmetnuli” od zvanične crkve, jer je ona, kako smatraju, izgubila obeležja istinske pravoslavne crkve, onog trenutka, a bilo je to pre pedeset godina, kada se u crkveni život umešala državna politika.

Osnivač ovog manastira je otac Akakije, kome su se pridružili iskušenici, postajući i sami monasi, pa se naše bratstvo stalno uvećava – kaže iguman Nektarije – Personifikovan u Svetskom savetu crkava i odenut u plašt dijaloga i tolerancije, ekumenizam je za nas jeres i znači pristajanje na novu globalnu religiju koju diktira novi svetski poredak, s čim se mi, nikada, nećemo pomiriti – objašnjava Nektarije dodajući da je na ovim prostorima pokret zilota nastao još u sedmom veku, kada su se pravoslavni vernici borili protiv ikonoborstva, koje je još tada zavladalo na dvorovima i u crkvi.

Sam manastir ili “Metoh svetogorskog manastira Esfigmen”, kako piše na njegovom ulazu, čine mala crkva, smeštena u preuređenom suterenu nekadašnje vikendice, trpezarija u njenom prizemlju i četiri dozidane monaške kelije.

Naše zalaganje je borba za izvorno pravoslavlje, za povratak SPC pravoslavnim kanonima, za ispovedanje pravoslavne vere i rečju i delom, a ne samo rečju, kako to danas čini „državna crkva” – naglašava  Nektarije.

Iako njihovo “svetilište” postoji od 1996. u samom Vrdniku, ove monahe i dalje najčešće doživljavaju kao crkvene otpadnike i sektaše.

Uglavnom neprimetno prođu kroz mesto, mahom kad nešto kupuju. Znamo da su oni tu i mi meštani nemamo nikakvih problema sa njima.– kaže jedan od Vrdničana.

Pored muškog, u Srbiji postoji i ženski zilotski manastir. Smešten je na lokaciji Mikoljski kamen, na Kučevskim planinama, nedaleko od Bora. Srpski Ziloti u svim svojim bogomoljama imaju crnu zastavu sa lobanjom i ukrštenim kostima sa natpisom „Pravoslavlje ili smrt“.

Za SPC ziloti su uvezena otpadnička sekta, a njegovi pripadnici samozvani monasi.

Odnedavno pak pojavila se među Srbima, najpre na Svetoj gori, a onda i u Srbiji, jedna grupica samozvanih monaha “zilota” koji sebe nazivaju “istiniti pravoslavni hrišćani”, a u stvari su uvezena sekta grčkih “starokalendaraca”, što na terenu Srpske crkve predstavlja bespredmetnu stvar, jer je Srpska crkva starokalendarska, te je to, po onoj narodnoj, “zabadanje trna u zdravu nogu”, piše o njima episkop Atanasije Jevtić.

Ostavite komentar

*

captcha *