Dobro došli na Sremskomitrovački portal
logo


U Glavnoj ulici u Rumi žive Mirjana i Siniša Bošković, on inženjer konstruktor u avio industriji, a ona prosvetni radnik. Penzioneri, ali, već godinama zaljubljenici u umetničku izradu nakita, pa nije ni čudo što smo ih zatekli u kući sa žicom i kleštima, kako oblikuju nove ogrlice, savijaju ih u „keltski niz“ i nakit tipa „Kleopatra“, koji po verovanju predstavljaju besmrtnost.

PIŠE: Smiljka Kostić

U kući Boškovića od 1986. godine postoji umetnička galerija, prva privatna galerija u Vojvodini.

Naša galerija je bila druga u onoj velikoj Jugoslaviji, a prva je bila Galerija Vide Gostuški u Beogradu. Jednostavno Mira je imala želju da otvori privatnu galeriju i mogu reći da je to uspelo. Onda smo počeli da radimo umetnički nakit. Nije reč o komercijalnom nakitu, reč je o unikatima, koje radimo ručno. Radimo tehnikom Vikinga, Kelta i Egipćana, koristimo motive iz „keltskog niza“ i „Kleopatre“ – priča Siniša.

Ne pamti Mira više gde su sve izlagali slike iz Galerije „Bošković“ i svoj nakit, ali seća se saradnje sa Oljom Ivanjicki, LJubom Popovićem i mnogim drugim slikarima iz one velike Jugoslavije. Danas Mira, pored izrade nakita i sama slika. Suprug Siniša se brine o pomoćnim alatima za izradu nakita, koje sam konstruiše i pravi – uz umetničku žicu, inženjer avio struke pokazuje i svoje konstruktorske sposobnosti.

Sve izgleda kao zanimljiva igra, a iz ruke izlaze ogrlice, lanci, minđuše…

Velika priznanja smo dobili za naš rad od narodnog Muzeja u Beogradu, a rado se sećam izložbe našeg nakita u Sijarinskoj Banji, kojoj je prisustvovala i princeza Jelisaveta Karađorđević. Mi ne radimo komercijalni nakit, sve su to unikati i za izdradu nakita dobili smo mnogo priznanja za umetničke i estetske vrednosti. Razlika između mene i Siniše postoji – ja volim slobodne forme, a Siniša više poštuje simetriju pri izradi nakita. Ja sam, da tako kažem, kreator, a Siniša izvršilac – pojašnjava gospođa Bošković dok gledamo kako Siniša, sa lakoćom žicu pretvara u alke, a alke u ogrlice i minđuše, kakve se mogu videti još na crtežima iz starog Egipta.

Žicu smo odabrali kao materijal, meka je i lako se transformiše, ne zahteva specijalne alate i za nas je nakit izazov, nema tu komercijale, nismo mi trgovci, mi smo ceo život posvetili umetnosti, pa recimo izlagali smo i u Hrvatskoj u Muzeju za savremenu umetnost i obrt zajedno sa još 16 autora – napominje Mira.

Ovo dvoje zaljubljenika u umetnost i žicu živeli su u Pančevu, gde je avio-inženjer radio u Fabrici aviona „Utva“, živeli su u Sanskom Mostu, radili u školi, ali ih je uvek vukla rodna Ruma, gde bi mogli iskazati svu svoju umetničku kreativnost. Želja im se ispunila, a danas njih dvoje – penzionera uživaju u poslu koji vole, a u pomoć im priskaču i kćerka i sin.

Promociju nakita Boškovići rade multimedijalno. Ipak, najlepše je kada se nakit vidi „uživo“ i dotakne rukom, a kuća Boškovića puna je ovih umetničkih tvorevina, od kojih se pogled teško odvaja. Lepotom i atraktivnošću komadi ovog nakita privlače i najizbrljivije dame.

Ostavite komentar

*

captcha *