Irižani Mitar Kasapski i Obrad Gačić se već punih trideset godina klade ko će odneti pobedu na večitom fudbalskom derbiju Crvene zvezde i Partizana.
Bezmalo tri decenije u istom restoranu plaćaju ručak, ali utakmicu nikada nisu gledali zajedno, ni u televizijskom prenosu. Ali želja im je, kako sami kažu, da sledeće godine osete navijačku euforiju na stadionu. Mlađi Obrad pruža ruku, tvrdeći da će ih prvi Partizan pozvati na derbi, dok Mitar očekuje Zvezdin mig.
Sve je počelo davne 1988. godine, kada se tada kao sedamnaestogodišnjak i omladinac u domaćem FK Radnički, Obrad, zvani Gale, opkladio sa Mitrom da će tada titulu šampiona poneti crno-beli.
– Ni manje ni više kladili smo se u ručak, iako onda nisam imao stalni posao. Na moju žalost Partizan je izgubio. Gotovo dve nedelje sam izdvajao od džeparca da bih mogao da platim izgubljenu opkladu – priseća se kroz osmeh popularni Gale i vajka se da mu ni narednih nekoliko godina nije baš išlo za rukom da pogodi pobednika.
– Zvezda je u tadašnjoj SFRJ bila jaka, godišnje sam morao Mitru da platim po tri-četiri ručka – teška srca priznaje Gačić.
Mitar je imao strpljenja da čeka i sačeka da mu partizanovac plati sve ručkove.
– Kada je nerešeno, onda plaćamo po pola, ali više volim kad on plaća – trlja ruke delija Mitar, očekujući da će i posle 155. večitog derbija na „Marakani“ biti počašćen, mada sad to i nije problem, jer Gale radi u Nemačkoj.
Iako su navijači dva ljuta rivalska tima, nikada se nisu posvađali oko derbija.
– Kada Zvezda izgubi, onda Mita neće da se javi na telefon! Ja ga pozovem na fiksni i kažem njegovoj supruzi da mi treba, jer mi se, navodno, pokvarila prskalica. A žena, smatrajući da u kući treba svaki dinar, odmah daje vezu. Kad čuje moj glas, moj pajtos totalno poludi – veli šeretski Obrad, dok zvezdaš Mitar klima glavom i potvrđuje.
Za tih bezmalo trideset godina, koliko su Kasapski i Gačić ručkova pojeli u njegovom restoranu, ni vlasnik Đorđe Anđić ne može da izbroji. Ali kad ih ugleda na vratima, već unapred zna šta treba da sprema.
– Obrad jede ribu, a Mitar voli roštilj. Mitar i dalje pije samo koka-kolu, dok je Gale najpre pio sokove, a sada vino – ispoveda nam gazda Đorđe, stavljajući rakiju na sto, u flaši sa znakom Partizana, i nazdravlja.
– E, da sam znao da je gazda grobar, sigurno ne bismo izabrali njegov lokal, već nekog neutralnog kafandžiju – uz opasku veli Mitar.
Tek kad je čuo da je i autor ovog teksta navijač crno-belih, požurio je da osveži svoja sećanja kao vatreni navijač crveno-belih. Inače, obojici Irižana želje su da upoznaju slavne igrače oba tima.
Među njima nabrajaju imena: Milutina Šoškića, Momčila Vukotića, Dragana Džajića, Dragana Stojkovića i još mnoge druge.
(Smiljka Kostić)
