PRIČE SA DUŠOM: Kako je zablistalo jedno fruškogorsko selo

0
1321

U Grgurevcima bi pesma “Sremačko je selo malo okolo ravnica” mogla i drugačije da se otpeva jer mu je ipak Fruška gora prva komšinica, dok je sve ostalo u skladu sa odvajkada optimističnim raspoloženjem stanovnika ovog dela Srbije.

Predani rad i plemenita misija jedne Sremice Ljiljane Nedeljković (51), privukao je svima pažnju, jer je ona zajedno sa članicama Udruženja žena Višnja, čija je predsednica, organizovala je niz projekata u okviru kojih su Grgurevčanke sa svojim porodicama očistile i uredile selo, sredile park, napravile više humanitarnih akcija i, kako kažu, učinile svoje živote lepšim, piše sajt PRIČE SA DUŠOM.

Grgurevci su od Sremske Mitrovice udaljeni svega 17 kilometara, a tamo živi oko 1.300 stanovnika. “Višnja” okuplja petnaest aktivnih žena koje se u udruženju druže već osam godina i koje vodi misao “da im selo bude lepo”.

U trenutku kada je zavladalo svojevrsno mrtvilo u selu, mi smo se okupile i napravile udruženje. Sve ove godine brinemo o uređenju naše okoline i stalno nešto novo smišljamo. Naravno da ne možemo ništa bez para, a novac nam niko ne nudi na tacni, tako da stalno gledamo kako da ga obezbedimo. Ipak, na prvom mestu su naš lični rad i doprinos. Angažovali smo jednu ženu da redovno održava selo, dok smo mi udružene u većim akcijama. Održavamo park u centru sela, spomen – obeležje meštanima koji su streljani 1942. godine i stari zapušteni izvor koji sada sređujemo. Obnovu Titovog parka u kojem je bilo posađeno 88 stabala planiramo da završimo ove godine. Uradićemo mobilijar, stolove, kante za smeće i spravice za decu.

U ostvarivanju ideja u vezi sa ulepšavanjem Grgurevaca učestvuju i njihovi muževi i deca. Ljiljana otkriva da još uvek ima dosta toga da se uradi i da su one ipak u manjini u odnosu na broj stanovnika, ali dodaje da nije važan broj već energija koju ulažu u svoje zamisli.

Naše porodice nam dosta pomažu. Ono što mi žene ne možemo da uradimo, muška snaga potegne. Jedan naš meštanin koji radi u Švajcarskoj platio je da se postave betonske žardinjere na ulici. Zasadili smo i cveće u parku. Menjali smo i fasade i prozore. Stalno nešto radimo, za Novu godinu imali smo dodelu dečjih paketića i provozali decu u kočijama, pošto moja porodica ima konje – iskrena je.

Ljiljana je ekonomista po obrazovanju. U slobodno vreme, kao i ostale članice udruženja, bavi se ručnim radom i često organizuje susrete drugarica iz drugih vojvođanskih udruženja.

Obnovili smo manifestaciju „Kolo Srema“ koja postoji od 1979. godine. Održava se drugog vikenda u junu i tada ugošćavamo brojna kulturno-umetnička društva. Zajedno sa drugim udruženjima žena i naše Višnje svojim postavkama i štandovima ulepšaju selo. Ispred Doma kulture pečemo krofne i delimo ih učesnicima. Tog dana u Grgurevcima ima više gostiju nego stanovnika. Godišnje pravimo po dve književne večeri, a na Ognjenu Mariju proslavljamo Dan udruženja. Imamo i svoju etno-sobu u kojoj čuvamo tradiciju.

– Naziv Višnja izvukli na papiriću iz šešira, mi u Grgurevcima imamo drvored višanja. Planiramo da pravimo sokove i druge proizvode od višnje, ali o tom-potom. Bavimo se raznim stvarima, između ostalog, posestrile smo se sa udruženjem Desanka Maksimović iz Šašinaca – rekla je Ljiljana Nedeljković.

(Priredio: Milan Milivojević / foto: ARR Sr. Mitrovica)

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here