Psihosomatske bolesti: KAD ČOVEK PATI – TELO STRADA

0
451

Grana  medicine koja dovodi u vezu zbivanja u telu sa emocijama, verovanjima, pozitivnim i negativnim mislima,  te odlukama i postupcima pojedinca naziva se psihosomatska medicina.

Piše: Jelena Dragičević Berat, psihoterapeut
Piše: Jelena Dragičević Berat, psihoterapeut

Istraživanja navode da je 60 posto svih bolesti i poremećaja koje poznajemo zapravo psihosomatske prirode i da nastaju kao posledica prolongiranog stresa. Emocionalne smetnje utiču na razne organe tako što menjaju njihovu funkciju dok psihoanalitičari smatraju da svaki oboleli organ ima određenu simboliku, tj. drugu poruku.

Većina nas ponekad ima psihosomatske reakcije gde postoji samo funkcionalni poremećaj (trenutni poremećaj u radu nekog organa), ali nema promene na organu. Tipične psihosomatske reakcije su: iznenadni ubrzan rad srca, znojenje dlanova, crvenilo na licu, osipi na koži, vrtoglavice, hiperventilacija i sl.

Psihosomatskim bolestima nazivamo bolesti psihogenog porekla čiji simptomi menjaju strukturu organa, stvarajući najpre trenutne, a zatim i trajne promene. Dokazano je da određena emocionalna stanja mogu uzrokovati promene funkcije organa, a telesne promene koje nastaju zbog tih disfunkcija samo su propratni simptomi emocija. Emocionalni stresori kao što su prolongirana i hronična anksioznost, unutrašnji konflikti, osećanja krivice ili osećaj manje vrednosti, kao i naglašena ambicioznost, uzrokuju oštećenja organa.

Sedam bolesti u čijoj osnovi leži emocionalni faktor kao ključni za njihov nastanak i tok opisao je dr Franc Aleksander, rodonačelnik psihosomatske medicine.U tih sedam bolesti svrstane su astma, hipertenzija, hipertireoza, čir, ulceroznikolitis, reumatoidniartritis i neurodermatitis.

Hipertireoza, hipertenzija, reumatoidni artritis i neurodermatitis nastaju kod osoba koje se suočavaju sa životnim problemima. Astma, uleceroznikolitis i čir na želucu javljaju kod osoba koje se pred izazovima života povlače.

Danas je lista ovih bolesti mnogo šira jer se emocionalni faktor sagledava kroz sadejstvo sa nizom drugih uzročnika, kao što su nasleđe, ishrana, loša zdravstvena kultura i konstantan stres.

Ljudi sa smetnjama iz oblasti psihosomatike uglavnom potraže profesionalnu pomoć tek nekoliko godina nakon primarnog doživljaja smetnje jer im je teško da poveruju da njihove smetnje imaju veze sa psihičkim problemom. Mnogi od njih odbijaju psihološki tretman pošto im stid “ne dozvoljava” da se upuste u psihoterapiju, a budući da ne umeju da izraze svoja osećanja, i sama pomisao na psihoterapijski rad im je teška.

Medjutim, psihoterapija jezaista indikovana za tretman psihosomatike!

Tokom psihoterapijskog rada klijent uči kako da poveže psihičko stanje i telesne smetnje,  primenom različitih psihoterapijskih tehnika. Uz pomoć terapeuta osoba uči da misli o svojim osećanjima. Sposobnost mišljenja i mentalne obrade osećanja, ukida razlog iz kojeg su se ona somatizovala.

Jelena Dragičević Berat,
TA psihoterapeut
Kontakt: savetpsihologa@gmail.com
kontakt telefon: 065 3030120

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here