Dobro došli na Sremskomitrovački portal
logo


Posle niza nepromišljenih postupaka kojima je okitio svoju političku karijeru, kolovođa sremskih radikala i pokrajinski poslanik ove stranke Vojislav Kulačanin, protekle je sedmice, čini se, prevazišao sebe.

PIŠE: Milan Milivojević

Ovaj ničim izazvani zaštitnik vascelog srpstva, krojač iz Vašice, nakon što je značajno uticao da mitrovački odbor radikala predloži konobaricu na mesto pomoćnika gradonačelnika, svoj „patrijotizam“ je razvio i preko interneta. Na neki način, to bi moglo biti i pohvalno, da pomenuti Kulačanin i ovu tehnologiju nije počeo da koristi za destruktivne namere.

U ime srBstva i zaštite srBskih interesa, krojač iz Vašice je na svojoj Fejsbuk stranici indirektno pozvao na linč folklorni ansambl šidskih Hrvata. Pojedinci su ovaj Kulačaninov poziv jedva dočekali, pa su predložili i neke zaista efektne metode u uništavanju istog frenetično uskliknuvši: “Bacajte bombe, četnici!”

Istina, kad se malo razmisli, ta namera je pre efektno defektna, naročito ako se uzme u obzir da je reč o omladini (“mladeži”) čija je najveća krivica to što, umesto u kafanama i kladionicama, svoje večeri provode u instituciji kulture. A poznato je, sudeći po karakteristikama i ponašanju članova Opštinskog odbora ove stranke u Mitrovici, da radikali preziru, ne samo kulturu, već i obrazovanje.

Da rezimiramo, Vojislav Kulačanin, pokrajinski poslanik SRS—a i predsednik mitrovačkog odbora stranke (valjda radikali ne znaju da je Vašica u šidskoj opštini), dozvolio je da se na njegovoj Fejsbuk stranici poziva na bacanje bombi na omladinu koja je “pogrešne” nacionalnosti. U ime srBstva, dakako, a naravno i Svetosavlja i svete srBske pravoslavne vere.

Na linč i ubijanje tuđe dece poziva čovek koji, u svojoj petoj deceniji života, još nije zasnovao porodicu niti ima svoje potomstvo.

Za taj svoj čin, Voja krojač nalazi i primeren razlog. On kaže: „Večeras u Šidu nastupa Hrvatsko kulturno umetničko društvo, kada će Srbi imati ista prava u Hrvatskoj?

Na prvi pogled, tu nema ništa sporno, ali…

Pitanje je kako Srbija može imati moralnog prava da zastupa svoje sunarodnike u Hrvatskoj ako ne poštuje prava Hrvata u Srbiji.

Pitanje je i šta bi ostalo od preostalih Srba u Hrvatskoj kada bi, ne daj bože, krojač Voja i njegova radikalska četa, zaista bacili bombe na tu iritantnu dečurliju koja u sred serbskoga Šida peva “Slavonska sam lola ja...”, a pored samog pevanja još i tancuje.

Jasno je i kako bi vaskoliki civilizovani svet reagovao na takav gnusni teroristički napad u kojem bezdetni Voja krojač i njegovi krezubi golaći kasape i ubijaju decu i omladinu (pogrešne nacionalnosti) jer su se usudili u sred svete šidske zemlje da zaigraju kolo. Da li bi iko u normalnom svetu napravio razliku između pokliča “hrabrih” radikalskih ratnika “Bacajte bombe četnici” i pokliča islamskih terorista “Allahu akbar”.

Njihov “hrabri” i, nadasve “patriotski” potez automatski bi značio smrt i nestanak preostalim Srbima u Hrvatskoj, a moguće i u BH federaciji, pa i na Kosovu. Time bi se dao podsticaj svakom ljubitelju Tompsonovih pesama da krene u lov na  najbližeg Srbina.

A u kojoj bi meri njihov potez razrušio već narušen ugled Srbije u svetu i istog onog naroda koji izdržava pokrajinskog poslanika Vojislava Kulačanina i njegove salonske četnike fino ušuškane po lokalnim skupštinama i upravnim odborima – teško je izmeriti.

Pored svega, nejasno je i zašto pomenuti radikali prizivaju četničko ime. Poznato je da su četnici bili pripadnici Jugoslovenske kraljevske vojske u otadžbini tokom Drugog svetskog rata. Kulačaninu i njegovim pajtašima prestolonaslednik iz roda Karađorđevog, po pravilu, služi za sprdnju. Zato je nelogično da iko u isto vreme sebe smatra četnikom i republikancem, osim ako nije reč o osobi koja je beskonačno glupa.

Nejasno je i zašto bi se uopšte upotrebljavalo četničko ime 70 godina nakon završetka rata. U XXI veku taj naziv je, prosto, anahron.

Sudeći po načinu na koji razmišljaju, gerilcima iz službenih automobila više  priliči neki savremeniji naziv, neki koji nedvosmisleno oslikava njihovu suštinu i karakter. Recimo: ološ, bagra, šljam…