SEČA DRVEĆA na Fruškoj gori: KO KONTROLIŠE RAD Nacionalnog parka

1
564

Da li se Nacionalnim parkom Fruška gora planski upravlja ili se on pustoši? Smeju li se prizori isečenog drveća zaticati u nacionalnom parku? Rasprava sa društvenih mreža koje su se, po ovom pitanju – usijale, prvi put su dobile konkretniji oblik na okruglom stolu u organizaciji zelenih stranaka i raznih drugih ekoloških udruženja.

Ko kontroliše rad Nacionalnog parka? Ko kontroliše šta se seče i koliko se seče?“, pita Nataša Đereg iz Centra za ekologiju i održivi razvoj.

Oni koji kontrolišu kažu – nema ničeg spornog.

U poslednje tri godine Šumarska inspekcija je izvršila preko 30 nadzora u Nacionalnom parku Fruška gora i tom prilikom nije konstatovala nikakvu seču mimo planova i osnova„, rekao je Zvezdan Mišelić, iz Uprave za šume Republike Srbije.

Aktuelni desetogodišnji plan propisao je veći obim seče nego svi prethodni. Godišnje je moguće poseći jedan odsto ukupne površine Fruške gore. Jedan od autora plana kaže – ni to nije dovoljno.

Ovog puta nismo više mogli dopustiti sebi taj luksuz da, ignorišući činjenice i karakteristike šume, kažemo – pa ne, neka ga„, kaže Milan Medarević, profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu.

A karakteristike su takve da 80 odsto šuma na Fruškoj gori čine stabla starija od 80 godina. Medarević kaže – treba ih menjati kako bi se šuma očuvala.

Mi možemo da se složimo da je reč o planskom i ozbiljnom upravljanju, ali šumarskim gazdinstvom. Čini mi se da se prečesto Nacionalni park Fruška gora tretira kao šumarsko gazdinstvo, a ne kao nacionalni park. Tu i nastaje problem„, navodi Dragan Gmizić, novinar.

Sa tom konstatacijom saglasan je civilni sektor.

Nacionalni park Fruška gora mora biti motor razvoja turizma i razvoja Srema. To je uloga nacionalnih parkova svuda vani„, ukazuje Dražen Deranja, iz organizacije „Bio Alpe Adria Pannonia“.

„Moje iskreno mišljenje je da trenutna ekipa nema dovoljno kapaciteta da bilo šta promeni i ne želi da promeni i da stvari gura napred“, kaže Nikola Arežina, Fruškać.

Upravi nacionalnog parka zameraju netransparentnost i neinventivnost. Oni odgovaraju – poziv je otvoren za sve koji žele sa nama da rade.

Ove godine smo formirali i Forum korisnika Nacionalnog parka.. (za koji nije niko obavešten).. Sve mi je jasno. I čak se nisu..po zakonu imamo obavezu ko treba da bude u Forumu korisnika.. (nikoga niste obavestili o formiranju, u tome je problem„, kaže Konstantin Plužarević, pomoćnik direktora NP Fruška gora.

Problem je i u novcu. Godišnji budžet za sva zaštićena područja u Srbiji je oko 250 miliona dinara, manje nego što dobije samo jedan nacionalni park u Mađarskoj. Fruška gora budžet puni uglavnom prodajom šume, jer od države prima svega 12 miliona, sa čime bi, kaže Plužarević, mogla da funkcioniše 12 dana.

Međutim, pitanje bez odgovora ostalo je – da li bi se drveće seklo u istom obimu i da država izdvaja više novca?

(Nataša Kovačev/n1/foto:Facebook)

1 COMMENT

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here