SPAŠEN JEDAN ŽIVOT: Novo srce za sedamnaestogodišnjaka iz Šida!

0
5489

Sedamnaestogodišnji Uroš iz Šida prvo je dete u Srbiji kojem je urađena transplantacija srca. On je pre transplantacije već imao tri operacije na srcu, a sada se oporavlja u Kliničkom centru Srbije i za nedelju dana trebalo bi da bude otpušten na kućni oporavak.

Na licu osmeh, na grudima simbol super heroja, a u grudima Uroš ima novo srce. Zbog urođene srčane mane veći deo detinjstva nije proveo u školi i sa drugovima, već u Institutu za majku i dete.

Majicu mi je kupio lično Supermen. Kad sam čuo prave otkucaje srca, osećao sam se super, u rekordnom roku sam ušao u salu, brzo operisan, uplašen malo„, navodi Uroš.

Dodaje da ni on ni njegovi roditelji nisu mogli da poveruju, kada su im rekli da imaju srce za presađivanje. U sali Klinike za kardiohirurgiju Kliničkog centra Srbije pored Uroša sve vreme bio je i njegov lekar sa Instituta za majku i dete, doktor Prijić. Završetak operacije s nestrpljenjem su iščekivali roditelji.

Mi smo celu noć proveli u kolima ispred Kliničkog centra, nije nam padalo na pamet da idemo kući ili negde, jednostavno ostali smo da budemo stalno tu uz njega, što bliže njemu„, objašnjava Uroševa majka.

„Non-stop se pojavljivala slobodna tečnost u stomaku kao posledica nepravilnog rada srca. Jetra i bubrezi su mu užasno patili. Već tada smo znali da se ponovo mora raditi neka intervencija. Doktori su se dvoumili između transplantacije ili neke kompleksne operacije u Londonu“ – priseća se Uroševa mama.

Imajući u vidu da je već tada bio u veoma lošem stanju, lekarski tim se odlučio za transplantaciju kao najbolje rešenje.

Devetog aprila bili smo kod Uroša u poseti na Institutu. Tek što smo stigli do kuće, moj sin me je pozvao i sav uspaničen rekao da su pronašli srce i da će ga operisati iste te večeri“ – sa suzama u očima priča majka hrabrog borca.

Nakon tog poziva sve se odigralo veoma brzo – sanitet je odmah pripremljen, Uroš je gotovo istog trenutka prevezen na Klinički centar Srbije. Njegovi roditelji su iz Šida stigli za sat vremena, taman da vide sina u transplantacionom delu.

Narednih osam sati, koliko je zahvat trajao, za Uroševe roditelje predstavljali su večnost. Znali su da je operacija veoma rizična, celu noć presedeli su u kolima ispred KCS čekajući jutro da vide doktore.

Iako smo informacije mogli da dobijemo u osam ujutru, muž i ja smo već u sedam bili na klinici. Sreli smo doktora Bilbiju koji nam je samo rekao: „Srce radi“. Zanemeli smo“ – i dalje pod utiskom priča Uroševa mama.

Navodi da je najteže prošlo i da je Uroš sada rasterećeniji.

Kada su sve druge mogućnosti iscrpljene, transplantacija srca je bilo jedino što je moglo da mu pomogne. U toku priprema, čekanja, njemu se stanje pogoršavalo do nivoa da su bili u pitanju dani. Na sreću, pojavio se organ„, navodi doc. dr Svetozar Putnik, direktor Klinike za kardiohirurgiju KCS.

Uroš je propustio mnogo toga u životu – 16. rođendan dočekao je u bolničkom krevetu, okružen infuzijom, aparatima i drugom bolesnom decom. Nije otišao na matursku ekskurziju, a lekovi i mnoga suzdržavanja predstavljali su njegovu svakodnevicu. Sada, zahvaljujući profesoru dr Svetozaru Putniku, direktoru Klinike za kardiohirurgiju Kliničkog centra Srbije, i kardiologu dr Iliji Bilbiji, Uroša konačno čeka budućnost bez briga.

Od prvog dana, Uroš je naučio da iz petnih žila mora da se bori. Rođen sa teškom srčanom manom, ovaj dečak je, star samo mesec i po dana, otišao u operacionu salu. Imao je stenozu aorte, koju su kardiolozi sa Instituta za majku i dete morali da prošire i tako mu spasu život.

Nakon te intervencije smo, uslovno rečeno, bili mirni do njegove 16. godine. U junu 2016. doktori su konstatovali da je potrebno da mu se uradi veštačka valvula, odnosno srčani zalistak. Nažalost, postoperativni tok išao je loše, bilo je mnogo komplikacija – priča o Uroševoj borbi njegova majka Maja.

Samo pola godine kasnije, u decembru 2016. Uroš je ponovo otišao u operacionu salu. Ovoga puta rađena mu je rekonstrukcija mitralnog prstena. Iako je operacija pomogla tada, vremenom su drugi organi ovog malog borca počeli da pate.

Zbog toga što znaju da njihov sin ne bi bio živ da novo srce nije stiglo u poslednjem, ali pravom trenutku, i Uroš i njegovi roditelji pozivaju na potpisivanje donorskih kartica. Uroš navodi da svi treba da budu humani, i da potpišu kartice.

Svi treba da budu humani, da potpišu karticu i da doniraju, da se pomogne„, poručio je Uroš.

Mi ćemo prvi potpisati, nečiji život može da se produži ili više života, zavisi od organa koji mogu da se upotrebe“, navodi Uroševa majka.

U ovom trenutku, na transplantaciju srca čeka oko 50 pacijenata.

(blic.rs / rts.rs)

 

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here