Sremac prešao pola Rusije na biciklu: CILJ PEKING!

0
2201

Biciklista Ivan Mladenović iz Šida je već 84 dana na putu za Peking, i dosad je prevalio 10 hiljada kilometara. Ivan ne krije utiske koje je na njega ostavila Rusija, od Kavkaza do Sibira.

Radio sam na benzinskoj pumpi i gledao kako prolaze putnici iz raznih zemalja. A ja sam bivši rukometaš, ostao sam u snazi, i tu počeo da sam tražim sebe. I došao sam na ideju da vozim bicikl po svetu.

Prvo sam krenuo u Ostrog u Crnu Goru, bez ikakvog iskustva. Natovario sam stvari i krenuo. I zarazio sam se, ušlo mi je to u krv. Za 12 dana obišao sam ceo Balkan i odlučio sam da idem do Moskve.

Prošlu godinu za 17 dana prešao sam 2700 kilometara. Ali 17 dana brzo prođe, malo mi je toga, onda sam rešio da krenem za Peking kroz Rusiju. Evo, sad sam blizu Ulan Udea i meni je predivno!

Mesec dana vozim i bukvalno uživam svaki dan! Ruski ljudi su tako dobri! Svuda sam bio, nikad, nijednom nisam imao problem sa nikim, svi se trude da pomognu, nahrane, daju krov. Samo dobre stvari su mi se desile ovde.

Vuklo me u Čečeniju. Kod nas ljudi misle da je tamo rat. Govorili su mi, gde ćeš, šta ćeš!? A meni je bilo predivno tamo! Ljudi su me zaustavljali, zvali me u kuću, davali mi hranu, novac. Samo predivna iskustva nosim iz Rusije!

Sa svakim sa kim sam se sreo sada sam u kontaktu na Fejsbuku i Instagramu. Sve nove prijatelje iz Rusije zvao sam u Srbiju da ih ugostim, da oni vide kako je lepa i naša zemlja i naši ljudi! A i pozivam da podrže našu srpsku decu obolelu od raka koja se leče na odeljenju onkologije i radiologije slanjem SMS-a 7175 na broj 7175.

Najlepše je kada prolazim ruskim selima i vidim one prave ruske drvene kuće, šarene, plave, zelene, i odmah me to vraća u detinjstvo, kad smo to gledali u udžbenicama u školi, kad smo učili ruski.

I tamo žive pravi, dobri, srdačni ljudi! Kad prolazim gradovima u gužvi nevidljiv sam, a u selu sam u centru pažnje, i lepo se družimo, pričamo. Oni odmah kažu: Ti si naš pravoslavni brat!

Kad turisti dođu u Rusiju njih autobus dovede u muzej, na trgove, u restoran, i oni ne vide drugu stranu, a ja vidim pravi život najobičnijih ljudi i uživam u ovome.

Sad sam stao u jednom selu, čovek prodaje krastavce, pala je kiša, ja sam mu pomogao da skloni povrće da ne pokisne. Pričali smo onako, prosto i to mi je užitak. Navikao sam na hranu. U Rusiji skoro svaki drugi-treći dan jedem boršč sa pavlakom, kuvanu heljdu, piroške sa krompirom i kupusom, i to mi najviše odgovara!

Juče sam spavao u Trojickom manastiru, ručao sam sa monasima, oni su me kao brata pravoslavca lepo primili. Nažalost, ne mogu da ponesem iz Rusije neke suvenire zbog toga što mi je bitan svaki gram na biciklu i moram da imam zalihe vode i hrane, jer Rusija je ogromna, ima razdaljine, i ponekad voziš 400 kilometra, a nema ni drveta, ni kuće, ni prodavnice, samo ja i kamioni. Tako da najlepši suveniri iz Rusije su mi slike i sećanja.

Sreo sam Austrijance. Išli su džipovima ka Vladivostoku i napravili spektakl od svog putovanja. Štampali su majice, brošure, nalepnice i kad su videli mene da idem ovako biciklom, bili su u šoku. To je naporno, teško, da je lako išao bi svako!

Vozim deset sati, onda spavam, ali dok vozim vidim svašta. Nezaboravno je to iskustvo. Vozio sam po močvarama, jele su me mušice, kiša je padala skoro neprekidno!

Vozim u helankama i kapi, a Sibirci su u šorcu i majicama, kupaju se u Bajkalu! A ja sam samo dve minute tamo izdržao.

Kad se vratim, sednem, čitam ponovo šta sam objavljivao, da mi emocije legnu u glavi, da ih proživim još jednom, a onda opet na put! Sledeća ideja mi je, ako Bog da, da krenem od kuće do Sankt Petersburga, pa do Vladivostoka. Mislim da ću nakon toga konačno da naučim ruski!“

 

IZVOR: https://rs.rbth.com/travel/82942-srbin-iz-shida-na-biciklu-osvaja-rusiju-ivan-mladenovic

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here