Dobro došli na Sremskomitrovački portal
logo


Soja se često javlja kao predmet naučnih istraživanja i postavlja se pitanje da li je ona zdrava ili ne. Soja je definitifno jedna od najkontraverznijih namirnica u svetu.  Šta je u stvari soja i kako ona utiče na naš organizam?

PIŠE: Snežana Simić, nutricionista – dijetetičar

Soja spada u leguminoze odnosno u mahunasto povrće i pre se uglavnom koristila u istočnim delovima Azije. Danas se uglavnom uzgaja u Aziji i Južnoj i Severnoj Americi. U poslednje vreme svedočimo ekspanziji proizvoda od soje tako da sada na tržištu možemo naći sojino brašno, ulje od soje, sojine proteine, tofu, sojino mleko i soja sos.

Koji su glavni sastojci soje?

Najveći deo sojinog zrna se sastoji od vode, a zatim najveći procenat čine proteini. Takođe se sastoji od masti i ugljenih hidrata. U 100 g soje ima oko 170 kcal. Soja spada u namirnice biljnog porekla koje sadrže najviše proteina. Jedna šolja, što je oko 170 g, sadrži oko 30 g proteina. Iako sadrži dosta proteina, njihov kvalitet nikako ne može da se poredi sa proteinima animalnog porekla.

Zrno soje ima nizak glikemijski indeks, pa se preporučuje dijabetičarima, međutim proizvodi od soje kao što su ljuspice i šnicle imaju znatno viši glikemijski indeks. Takođe zrno sadrži i dijetalna vlakna, pa povoljno utiče na peristaltiku creva. Često se preporučuje gojaznima, osobama sa hiperlipoproteinemijom.

Koja je loša strana soje?

Soja spada u naminice na koje su ljudi najčešće alergični. Neka naučna istraživanja su došla do zaključka da soja sadrži estrogen, hormon koji se i inače prirodno nalazi u našem telu. Neki naučnici smatraju da konzumiranje soje može da dovede do rasta malignih ćelija u organizmu, smanjene plodnosti kod žena i poremećaja funkcije štitne žlezde.

Međutim šta je stvarno istina i postavlja se pitanje da li soju treba koristiti ili u potpunosti izbaciti iz ishrane?

Najskorija istraživanja pokazuju da umereno konzumiranje soje ne može da vam naškodi već može da bude korisno za organizam. Pokazalo se da soja ne utiče na plodnost osim ako se ne koristi u jako velikim količinama. Takođe ne dovodi do rasta malignih ćelija.

Kod zdravih osoba ne može da dovede do poremećaja funkcije tireoidne žlezde, međutim osobe koje imaju problema sa funkcionisanjem štitne žlezde, trebaju da zaobiđu soju. Kao i sa većinom namirnica, i ovde možemo doći do zaključka da umereno korišćenje soje može povoljno da utiče na organizam.

Snežana Simić,
nutricionista – dijetetičar
Kontakt: simicsnezana022@hotmail.rs
kontakt telefon: 060 1403050

Ostavite komentar

*

captcha *