STANIJA hrabro stala na čelo POLJOPRIVREDNOG gazdinstva

0
1682

Stanija Rogulja iz Čalme jedina je žena iz Srema koja je primila priznanje od Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu za vrhunsku proizvodnju žitarica i tova svinja. 

Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, departman za ratarstvo i stočarstvo uveo je praksu da na početku nove godine odaje priznanja za proteklu godinu ženama vlasnicama poljoprivrednih gazdinstava u Vojvodini koje su ostvarile rezultate po evropskim merilima. Među nagrađenima je i pet žena.

Jedina vlasnica poljoprivrednog gazdinstva u Sremu i najmlađa među kojima je uručeno visoko priznanje za ostvarene vrhunske rezultate u proizvodnji žitarica i tovu svinja je Stanija Rogulja iz Čalme.

Stanija ima 37 godina i porodična je žena. Rođena je u Čalmi u porodici Pejaković i udala se u svoje selo za dest godina starijeg Branislava Rogulju, vojno lice sa kojim ima sinove Boška od 15 godina i Đorđa od 11 godina. Završila je ekonomsko-trgovačku školu i odlučila da radi na imanju od 20 hektara oranica nad kojima je vlasnik jedan kroz jedan. I stalno uvećava grunt.

Počela je 2003. godine da ozbiljnije radi na proizvodnji hrane.

Imala sam toliko tada ušteđenih novaca da sam kupila devet nazimica. Muž baš nije bio za to. Oni ima solidnu platu. Imam prilično veliki posed zemlje i da sam ga dala u arendu mirno bi i lepo živeli. Iskreno, nisaa morala rizikovati. Ali, odlučila sam da rizikujem, pa šta bude. Imala sam sreću! I muž se brzo priklonio i sad mi pomaže u poslu. Imam pomoć i u svekrvi Milevi. Počela sam od mojih prasadi da tovim u ne baš uslovnom oboru. U početku sma imala dva turnusa godišnje, sad imam tri. Od zarada na tovu svinja sam izgradila savremeno tovilište. Prvo sam u tovilište uvela izolaciju i bolju struju da svinjama zimi bude toplo, pa tek onda sam počela da sređujem kuću. Imam sad najsavremenije tovilište, baš onakvo kakve sam videla u Nemačkoj, u Bremenu. No, želim da imam četiri turnusa godišnje tovljenika. – iznosi Stanija Rogulja.

Kukuruz na Stanijinim njivama rađa i po 12 tona suvog zrna po hektaru, a to je skoro tri puta više od proseka u Srbiji ili za tri tone više od proseka u najrazvijenijem delu Evrope.

Šećerne repe je ima na skoro tri hektara roda 80 tona po hektaru, što je za skoro 30 tona iznad proseka u Srbiji. Repa je  visokog kvaliteta s slašću iznad 15 odsto i nečistoćom manjom od 20 procenata.

I soja joj je dobro rodila. Na tri hektara imala je oko četiri tone po hektaru.

Sve što proizvedem na mojim njivama ja upotrebim za tov svinja. Od zarade polako osavremenjavam mehanizaciju. Nabavila sam veliki američki traktor od 110 konja i polako kupujem priključne mašine za njega. Uglavno ga teram ja, ali i muž sve više. Naročito mi je pomogao kod jesenjeg oranja. Ovo je mašina avion na zemlji. Sve je kompjuterizovano. Lako za rukovanje u obradi zemlje. Čita njivu kao knjigu đak – sa zadovoljstvom govori Stanija.

Stanija sve više čita literaturu u vezi proizvodnje žitarica i tova svinja. I ne samo to. Ona učestvuje na raznim seminarima i predavanjima. Ali i sama izvodi predavanja i učestvuje u pisanju stručne literature.

Njeno predavanje pod nazivom Biosigurnosne mere na porodičnoj farmi svinja ušlo je u knjigu stručnih predavanja Veterinarskog instituta u Novom Sadu koja je štampana povodom zajedničke akcije Srbije i Hrvatske u vezi sprečavanja međugraničnog širenja svinjske kuge.

(Miomir Filipović/ foto: privatna arhiva)

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here