Dobro došli na Sremskomitrovački portal
logo


Koliko je samo reči potrošeno u obznanjivanje svih nepravdi učinjenih u ime pravde, u institucijama sistema koje bi, tu pravdu, trebalo da štite? Koliko je ljudskih života i sudbina zapečaćeno zbog raznih neprincipijelnih koalicija stvaranih zarad ličnih materijalnih i finansijskih interesa?

PIŠE:
Milan Milivojević

Koliko sudskih procesa su bile samo režirane predstave u kojem je okrivljeni pozvan na egzekuciju, a ne na pošteno suđenje?

I u svim procesima, gotovo po pravilu, pojavljuju se isti likovi, dostojni pera podjednako i Branislava Nušića i Radoja Domanovića.

Pored jednog advokatskog etičkog degenerika spremnog da, za interese svog klijenta, beskrupulozno seče glave, tu je, obavezno i izduvana slina na sudijskom mestu, a u slučaju koji opisujem usamljena marginalka sa beskonačnom dozom ludila u sebi, poznata po čestim malim noćnim tučama sa bivšim mužem zbog kojih je redovno dolazila na kućna vrata da interveniše i policija. Ostao je da se pominje, međ’ dokonim svetom, i njihov fizički obračun u gradskom parku čije su se finese već preselile u legendu.

Da se i ne pominju njene golišave fotke koje su godinama kružile po gradu i okolnim selima – sve do Martinaca.

Naravno, tu je i tužilac, poznati spletkaroš i medijski manipulant koji pokušava četiri puta da proda isti proizvod najboljem klijentu u Srbiji  – samoj državi! U suštini, reč je o gnojnoj izraslini ostaloj iza izvesne, od davnih dana pokojne intitucije kljukane širom bivše Jugoslavije.

I ta crna trojka, ta tri jahača apokalipse, podzemnim igrama, nelegalnim konsultacijama i zloupotrebama sistema i funkcija na kojima se nalaze, odlučili su da poštenje pomenute izrasline (a sada tužioca) dokažu na sudu tako što će skinuti glavu, a kome drugom, a ono novinaru koji piše o onome o čemu se, po pravilu, ćuti.

Tako su i od pomenutog procesa napravili predstavu, šou program koji će ogoliti svu bedu pravde u Srbiji, svu raskoš mimikrije i licemerja ljudi koji se zaklinju u zakone i moralno poštenje.

S druge strane, i žrtva je, robujući nekim svojim navikama, iznela u prvi plan jednu od svojih mana. Sve vreme predstave zvane suđenje snimala je svojim mobilnim telefonom ono što se izgovaralo u sudnici.

Tako se posle, u posebnim prostorijama, u instituciji sistemski zatvorenom od ostatka države, brižljivo preslušavalo sve ono što je izgovarano u sudnici, svaka reč, kratki nagoveštaj koji se krio unutar naizgled običnih rečenica i šapatom izgovorenim misli likova na sceni, sve dok ne bi, ti nejasni verbalni treptaji, dobijajući formu, počeli odavati i svoju logiku.

Logiku kompromitovanog pravosuđa !

A onda je, u raljama svoje staračke nesmotrenosti, brabonjak okićen advokatskim zvanjem, nehotično odao i materijalni dokaz zavere.

I sad, kako će se završtiti ova drama?

Starleta među sudijama će verovatno pokušati da pobegne iza bezbednog zaklona koji se zove „izuzeće“.

Sud javnosti će imati priliku da se redovno i dokumentovano upozna sa svim medijskim manipulacijama degenerisane izrasline bivše jugoslovenske institucije. A advokat – on će kao i svaki iskorišćeni kurton nastaviti da živi u ambijentu septičke jame koju je stvorio od svog života.

A o svemu ostalom se novinar doveden na egzekuciju neće mnogo ni pitati.

Onaj koji stoji iza njega, koji se, gotovo po pravilu, poslednji smeje – on je taj koji odlučuje!

 

(Svaka sličnost sa stvarnim likovima i događajima u potpunosti je – slučajna.)

 

Ostavite komentar

*

captcha *