Dobro došli na Sremskomitrovački portal
logo


Svarljivost hrane zavisi od vrste namirnica koje su upotrebljene za pravljenje obroka, a takođe zavisi i od načina pripreme namirnica.

PIŠE: Snežana Simić, nutricionista – dijetetičar

Tako npr. jelo može biti lakše svarljivo ukoliko se sastoji od kuvanog povrća, žita, mesa, jaja, ili svarljivost može da se pogorša ukoliko se konzumira prženo meso ili pečeno, naravno uz dodatak masti. Kada se hrani dodaju masti, to jelo naravno postaje ukusnije i dobija se duži osećaj sitosti, međutim masna hrana se mnogo sporije vari u organizmu. Zbog prevencije hronično nezaraznih oboljenja, a pogotovo u dijetalnoj ishrani treba izbegavati dodavanje većih količina masti.

Svarljivost namirnica se izražava koeficijentom iskorišćenja namirnica u organizmu. Namirnice biljnog porekla imaju manji koeficijent od namirnica životinja zbog toga što sadrže nesvarljiva biljna vlakna. Takođe se teže vare pržene namirnice, pečeno i prženo povrće, kuvano povrće kojem su dodate veće količine masti, a naravno i namirnice koje su prirodno masnije(masne vrste mesa, ribe, masni namazi, jezgrasto voće).

U teže svarljivu hranu spada i pečeno meso koje sadrži više vezivnog tkiva, prekuvano meso, ali i meso koje nije dovoljno sažvakano. Iskoristljivost sastojaka iz takve hrane je mnogo manja.

Dužina sitosti hrane je povezana sa dužinom varenja, kao i od načina pripreme hrane. Od svih hranljivih sastojaka, najveću zasićujuću moć imaju proteini, potom masti, a najmanju imaju ugljeni hidrati a pogotovo prosti šećeri. Najveću zasićujuću moć imaju integralne žitarice i njihovi proizvodi(sadrže biljna vlakna), meso(proteini), a sirovo voće i povrće deluje zasićujuće ali u kraćem vremenskom periodu(sadrže dosta vode i šećera i lako e vari).

Na varenje hrane u organizmu utiče i način pripreme hrane. Kraće vreme se vare tečne kaše i kašasta hrana. Ukoliko se ovakvoj hrani dodaju manje količine masti(maslac ili pavlaka) ili hladno ceđeno ulje, dužina varenja se blago povećava. Međutim ukoliko dodamo margarin ili zagrejano ulje dužina varenja se značajno povećava, osećaj sitosti je duži i mogući su digestivni problemi.

Naš organizam će brže svariti jednostavan obrok, kao što je samo jabuka ili meso, međutim kad se unese kombinovana hrana, produžava se i vreme varenja. Ukoliko hrana nije pravilno iskombinovana, varenje može da traje i do šest sati. Problem nastaje ukoliko se u međuvremenu konzumira naredni obrok. Tada će sigurno doći do digestivnih problema i iskoristljivost hranljivih sastojaka će biti manja.

Varenje ometaju kiselo voće, povrće i kiseli začini. Voće treba jesti na prazan želudac tj. Ujutru ili kao međuobrok, pošto će se tako brže svariti, a nutritivni sastojci će se maksimalno iskoristiti.

Kao posledica lošeg varenja mogu da nastanu mučnina, gađenje, dijareja, opstipacija, nadutost, gorušica. Zbog toga je veoma bitno kako se namirnice kombinuju, a naravno važno je i način na koji se hrana priprema.

Snežana Simić,
nutricionista – dijetetičar
Kontakt: simicsnezana022@hotmail.rs
kontakt telefon: 060 1403050

Ostavite komentar

*

captcha *