U POSETI ZATVORU: Osuđenici grade bolnice i završavaju fakultete

0
1687

Izgradnja bolnica, studiranje, rad u polju ili sa životinjama, samo su neki od programa resocijalizacije zatvorenika u KPZ. Kako to izgleda u praksi, saznali smo u obilasku sa ministarkom pravde Nelom Kuburović.

Ministarka pravde Nela Kuburović sa upravnikom zatvora Aleksandrom Alimpićem provela je pre podne u prostorijama zavoda u Sremskoj Mitrovici. Štamparija, proizvodnja nameštaja, poljoprivreda, azil za pse, ergela konja samo su deo poslova na kojima osuđenici sa zadovoljstvom rade. Tokom obilaska svaki od njih bio je na svom radnom mestu, a u poslu ni dolazak ministarke nije mogao da ih omete. Varili su, testerisali, obrađivali zemlju kao da niko nije tu, a Nela Kuburović sa osmehom je gledala sve ono što ovaj zatvor uspeva – da uposli osuđenike i utiče na njihovu resocijalizaciju.

Srbija je 2011. godine po smeštajnim uslovima bila na poslednjem mestu po izveštaju Saveta Evrope i imala 6.950 mesta. Od 2012. Ministarstvo je uložilo napore na unapređenju zatvorske infrastrukture, tako da danas raspolažemo sa 9.892 mesta. Iako smo učinili primetan napredak, i dalje u određenim zavodima imamo problem prepunjenosti. Sa otvaranjem novog zatvora u Pančevu i izgradnjom još jednog novog zavoda u Kragujevcu, Srbija će u potpunosti rešiti problem smeštajnih kapaciteta, koji će biti po najvišim EU standardima – priča ministarka Nela Kuburović.

Prema njenim rečima, osuđenici u KPZ u Sremskoj Mitrovici se školuju i prolaze stručno osposobljavanje.

Uče se raznim zanatima i poslovima iz mašinske ili drvoprerađivačke struke, poljoprivredne proizvodnje, pekarstva… Tako stiču sertifikate koji će im sutra, kada se vrate u društveni život, pomoći da lakše nađu posao. Ovo je jedan od vidova resocijalizacije, ako imaju konkretan zanat u rukama, veće su im šanse za zaposlenje, što smanjuje rizik da ponovo pređu na drugu stranu zakona. Ni u jednom sertifikatu se ne navodi da su osuđenici stekli taj dokument na izdržavanju kazne, čime se vodi računa da ne budu stigmatizovani. U poslednje tri godine više od 30 osuđenika završilo je fakultet – kaže ministarka pravde.

Kreveti, posteljine, osuđenička odela, radne uniforme, ormani, PVC stolarija… Skoro sve što vidite u zatvorima proizvod je nekog od zavoda. Recimo, PVC stolarija se proizvodi u KPZ za maloletnike u Valjevu, najveći tekstilni pogon je u Nišu – priča Kuburovićeva. Prihodi su gotovo udvostručeni u odnosu na pre pet godina, 2012. su bili 492 miliona, dok su na kraju 2017. bili 975 miliona dinara. Cilj je, naglašava Kuburovićeva, da stvore sistem koji će moći da se sam izdržava.

Dok posmatramo radnike zatvorenike, ministarka pravde ipak skreće pažnju na to da osuđenici u radnim akcijama učestvuju samo ako to i žele.

Brojne su aktivnosti u kojima osuđenici daju svoj doprinos: od pomaganja u građevinskim radovima na bolnicama na Bežanijskoj kosi i Zvezdari, čišćenja bolničkog kruga KBC „Dragiša Mišović“, preko angažovanja na rekonstrukciji Palate pravde, do pošumljavanja goleti. Učestvovali su i na zaštiti od poplava 2014. i to u mestima gde je situacija bila najkritičnija, poput Šapca – priča ministarka pravde.

 
Bojana Bogosav / blic.rs

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here