UBISTVO U LAĆARKU: Tragedija koja je potresla ceo Srem!

0
10480

Sedamnaestogodišnjeg Veljka Vasiljevića iz Laćarka ubio je drugar i komšija iz ulice Dušan M. (18), ubovši ga nožem u srce. Osumnjičeni je posle zločina odmah uhapšen i njemu je određeno zadržavanje u trajanju do 48 sati, a uz krivičnu prijavu za ubistvo biće saslušan u Višem sudu u Sremskoj Mitrovici.

O motivima ovog strašnog zločina samo se nagađa. Sve je počelo benignom svađom, a završilo se ubistvom. Unesrećeni su svi, porodice, prijatelji dečaka, meštani, koji tvrde da Veljka i Dušana pamte kao najbolje drugare.

Dva nerazdvojna prijatelja, drugari iz iste osnovne škole, komšije iz ulice, dobri mladići – ovako su nakon tragedije govorili Veljkovi i Dušanovi prijatelji i komšije iz Ulice Slobodana Penezića, gde se zločin i desio.

Na dečjem igralištu, koje je prekriveno snežnim prekrivačem, ostali su vidljivi tragovi krvi i velika crvena mrlja gde je ubodeni Veljko ležao. Pao je mrtav desetak metara od ubičine kuće.

Oni su bili u gradu i prvo su se tamo nešto zakačili, ali su se obojica vratili svojim domovima. Međutim, svađa je nastavljena porukama, da bi jedan od njih dvojice onog drugog pozvao da izađe napolje da rasprave. Sreli su se na igralištu i tu je počela tuča, da bi Dušan izvadio nož i ubo Veljka – priča jedan od njihovih drugara, koji je s devojkom te večeri bio s njima u jednom sremskomitrovačkom lokalu.

Isti dečak za naše novine priča da je Dušan, videvši šta je uradio, dovukao povređenog do ograde i počeo da doziva u pomoć. Unezvereno je dozivao policiju, lekare, ukućane obojice…

Za porodice ubijenog mladića i ubice meštani imaju samo reči hvale i tvrde da ih znaju kao vredne i radne domaćine.

Veljkov otac Nikica radi kao vozač u Sloveniji, ne znam da li su mu rekli da mu je sin preminuo ili da je samo ranjen. On treba da dođe. Od majke Veliborke prvo su krili da joj je sin odmah izdahnuo, rekli su joj da je u bolnici. Žena je pod lekovima, ne može da dođe sebi – priča komšija Marko Vojvodić, koji je jedva smogao snage da pređe prag kako bi prvim komšijama izjavio saučešće.

Komšije koje žive prekoputa Dušanove porodice, čim su čule za tragediju, nisu mogle da poveruju u to što čuju.

Znam ih obojicu još od malih nogu, kad su išli i vraćali se iz škole. Fina deca, kulturna uvek pozdrave starije… Šta bi Dušanu, ne znam, nisam samo ja potresen, već svi u ulici – govori komšija na početku ulice gde stanuje Dušan, dok je na samom kraju ulice Veljkova kuća.

Ubijeni Veljko bio je učenik Ekonomske škole, a za šest meseci napunio bi 18 godina. Njegovoj proslavi punoletstva radovali su se svi drugari.

Već je pravio planove za taj rođendan gde će slaviti, koga će pozvati. Nažalost, nije ga dočekao – suznih očiju kaže S. R.

Na mestu zločina, uprava i članovi Fudbalskog kluba Radnički iz Sremske Mitrovice zapalili su sveće i ostavili fudbalsku loptu, u znak poslednjeg pozdrava Veljku, koji je bio golman ovog omladinskog tima.

(tekst/foto: Smiljka Kostić)

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here