Dobro došli na Sremskomitrovački portal
logo


Devetu godinu od stečaja nekadašnje Fabrike celuloze i papira ’’Matroz’’ 300 bivših radnika od ukupno 1.040 umrlo je uzalud čekajući otpremnine. I pored brojnih dopisa premijeru Vučiću i svim nadležnim ministarstvima pravde za njih nema.

PIŠE: Narcisa Božić

Prema radnicima “Matroza“ izvršena je diskriminacija od strane države, jer je to bilo prvo, jedino i poslednje javno preduzeće čiji radnici nisu dobili otpremnine. Još pre sedam godina, kada je “Matroz“ iz stečaja prodat fantomskom “Industrikumu“ za 2,9 miliona evra,  991 radnik “Matroza“ je pod moralnom, krivičnom i materijalnom odgovornošću potpisao izjavu da pre stupanja preduzeća u stečaj 23.avgusta 2007.godine, nisu imali mogućnost izjašnjavanja o socijalnom programu, kaže Milorad Stanišić, bivši radnik i sindikalac “Matroza“.

Naime, tadašnji predstavnici oba sindikata u “Matrozu“ su se u ime radnika odrekli prava na otpremnine, a Samostalni sindikat Sremske Mitrovice nebrojeno puta je kompletnu dokumentaciju slalo Ministarstvu za rad i socijalnu politiku, Agenciji za privatizaciju, Ministarstvu pravde, Ministarstvu za ekonomiju, ali bez uspeha.

Poslali smo na stotine dopisa, a o slučaju ’’Matroz’’ obaveštene su sve vlade i svi ministri od 2007.godine do sada. Nedavno smo ponovo tražili od premijera Vučića i aktuelnog ministra Kneževića da se slučaj još jednom preispita i ogromna nepravda naneta našim radnicima i njihovim porodicama ispravi. Naše kolege ’’Matrozovci’’ umiru u siromaštvu i bedi uzalud čekajući otpremnine. Preostaje nam još jedino da državu tužimo Međunarodnom sudu u Strazburu, ali radnici nemaju para da plate advokata, kaže Desimir Popović.

Sindikat Sremske Mitrovice  uputio je svojevremeno prijavu Agenciji za borbu protiv korupcije, Ministarstvu pravde i najvišim državnim instancama da preispita privatizaciju ’’Matroza’’.

Tadašnji ministar Mlađan Dinkić potpisao je ugovor sa navodnim direktorom kompanije ’’Industrikum’’ Janom Drisensom o investiranju 75 miliona evra u “Matroz“ do čega nikad nije došlo. Kao ni zapošljavanja pompezno najavljivanih 350 radnika u buduću fantomsku fabriku reciklaže aluminjuma, koja nikad nije proradila.

Veći deo nekadašnjeg giganta završio je u starom gvožđu za šta je novi vlasnik dobio desetostruku vrednost od cene “Matroza“, dok je pitanje “Matrozovih“ 60 hektara zemljišta još otvoreno.

Sada se od svih objekata koristi samo manja zgrada pretvorena u Centar za reciklažu gde radi dvadesetak radnika, a novinarima je pristup onemogućen.

Ostavite komentar

*

captcha *

  1. Ribolovac Odgovori
    Moj ujak je 2004.godine poginuo u nesreci kad se izlila kiselina koja uopste nije bila namenjena proizvodnji papira i celuloze.Od tada su pokrenuti sudski sporovi da se porodicama stradalih radnika u nesreci isplati otpremnina nasta je rukovodstvo Matroza samo okrenulo glavu i otpisala svoje kolege koji su poginuli u necijem punjenu dzepova.Svi znate sta se dalje desavalo tamo.Sramota u kakvoj drzavi zivimo.Mog ujaka ne mogu vratiti ali barem su mogli da finansijski pomognu porodici.Neko je u svoj dzep strpao tih 2,9miliona evra i necije penzije.Od cega ljudi da zive,pocecemo jos malo kao u pustinji da gladujemo.Nebih me cudilo da uskoro na svakom slobodnom cosku u centru grada bude prosjaka.
  2. zdenko Odgovori
    na jednom od zadnjih zborova radnika MATROZA rekao sam da je izvrsen mirnodopski GENOCID nad radnicima i masinama. radnici umiru a masine su na odpadu. zivimo u DRZAVI koja ne priznaje ni ratni ni mirnodopski genocid. zdenko djakovic