Kada se govori o ljubavi, obično se misli na one njene “nezrele” forme ispunjene uzburkanim emocijama, često necenzurisanim i ishitrenim ponašanjima koja u obzir ne uzimaju perspektivu druge osobe, partnera uključenog u ljubavni odnos.
Rečenice poput: “Samo jednom se ljubi!, Prava ljubav boli!, Ne mogu da živim bez nje/njega!, Ja sam niko bez nje/njega!, Spreman sam da umrem zbog ljubavi”…gotovo da su nezaobilazan deo svih članaka u časopisima, knjigama sa ljubavnom tematikom, serijama ili filmovima prikazanim na tv-u. Vodjeni ovakvim putokazima već u samom početku interesovanja za odnose sa suprotnim polom, mladi ljudi bivaju izloženi zabludama koje jedan uzvišeni odnos često dovede do banalnosti mazohizma i svih predstava koje se iz te pasivno-zavisničke pozicije mogu izroditi.
Na prvi pogled, zbog ovih često bajkovitih i raskošnih predstava o ljubavi, zrela ljubav može umnogome delovati neprivlačno, nezanimljivo i dosadno. Iz perspektive mladog čoveka ovakav ljubavni odnos rezervisan je za kasnije životno doba čoveka koje i ne deluje preterano ispunjeno uzbuđenjima kakva se po mnogima u mlađem životnom dobu podrazumevaju.
Medjutim, zreo ljubavni odnos nije ograničen godinama njegovih aktera jer bez obzira na broj godina koje imaju, partneri nužno moraju imati razvijen određeni nivo emocionalne zrelosti, samopouzdanja i nezavisnosti kao preduslova za razvoj jedne kvalitetne i perspektivne veze. Posedovanje ovakvih osobina ličnosti podrazumeva da osoba koja ulazi u određeni odnos čini to svesno, prihvatajući sve odgovornosti i obaveze koje izgradnja zrelog odnosa podrazumeva jer ne treba podrazumevati da će se jedan odnos razviti spontano, sam po sebi bez aktivnog učešća, ulaganja i odricanje svake od strana uključenih u njegov razvoj.
Budući da je davno prevaziđeno shvatanje o smislu partnerskog odnosa za rad produženja vrste, očigledno je da je fokus i smisao ljubavnog odnosa pomeran ka rastu i razvoju ličnosti oba partnera, zadovoljenju njihovih potreba i želja, te njihovom isceljenju i oslobađanju kroz zrelu, produktivnu i lekovitu ljubavnu vezu.
Možda baš zbog ovakvih odrednica zreo ljubavni odnos i ne deluje preterano zanimljivo jer pri samoj pomisli na trud, rad i odricanja koja se podrazumevaju zarad njega može delovati zastrašujuće i demotivišuće za sve one koji u samom startu sve pomenuto posmatraju kao teret sa kojim ne mogu izaći na kraj, iako svi benefiti koje takav odnos donosi ne mogu biti zanemarivi i vredni odustajanja.
Neki od tih pozitivnih ishoda su svakako bliskost koju partneri razvijaju, poverenje i nepostojanje dilema po pitanju vernosti, odanosti i bezuslovnog prihvatanja. Kroz blizak odnos moguće je doživeti zadovoljenje brojnih telesnih, emocionalnih i duhovnih potreba, od potrebe za seksom, ljubavlju, pripadnošću, sve do potrebe za samoostvarenjem, rastom i razvojem, što je izrazito važno za čovekovo telesno i psihičko zdravlje. Kao preduslov svakog bliskog odnosa važno je poverenje koje će dati utisak sigurnosti u odnosu i na taj način omogućiti njen razvoj.
Kada kroz poverenje partneri steknu utisak sigurne zone, posledično veliki broj dilema gubi na snazi.
Tada su sva ona preispitivanja karakteristična za nezrele ljubavne odnose tipa, “da li me voli?”, “da li mi je veran/a”, “hoće li me napustiti”…. za partnere nebitna jer postoji sigurnost u sebe, ali i u partnera. Zapravo, kroz jedan zreo ljubavni odnos oba partnera imaju mogućnost rasta i sazrevanja kao individualna bića koja vlastitu nekompletnost neće upotpunjavati kroz onoga sa kim su u vezi. Do takvog stadijuma, potrebno je mnogo rada, ulaganja i truda, ali je krajnji rezultat svakako vredan.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
Jelena Dragičević Berat,
TA psihoterapeut
Kontakt: savetpsihologa@gmail.com
kontakt telefon: 065 3030120
