„Kada je ovaj voz trebalo da krene? Je l’ u 21.07?”, interesovao se mladić u brzom vozu koji je te večeri kretao s Novog Beograda ka Sremskoj Mitrovici i Šidu.
„Jeste, jeste, ali ne znam zašto kasni u polasku već 20 minuta. Jedino znam da je jutros bilo problema sa skretnicom kod Nove Pazove, ali valjda su to rešili”, uzvratila je putnica koja je sela preko puta mladića.
Taman što su razmenili pokoju rečenicu, brzi voz konačno je krenuo. Ali, već posle nekoliko desetina metara ponovo je stao.
„Šta je sad ovo!?”, doviknuo je stariji putnik sa drugog kraja vagona.
„Čini mi se da sam čuo da mašinovođi nije dobro i da zato čekamo. Evo sad je uleteo neki drugi u kabinu”, uzvratio je momak koji je sedeo nedaleko od njega.
„Ma nemoguće, pa valjda ne bi kretao da mu je loše. Nisu valjda toliko neodgovorni!?”, uključili su se i drugi, sada već uveliko nervozni putnici.
„Ma čekaj bre, ako su se kondukteri i mašinovođe posakrivali i neće sami da nam kažu, sad ću ja da proverim. Ovo je bezobrazluk, pa imamo valjda i mi neke planove. Nismo džabe platili brzi voz i skuplje karte! A kao da idemo teretnim…”, mlada žena poneta besom zbog čekanja odjurila je do kabine mašinovođe.
„I šta vam je rekao?”, znatiželjno su čekali odgovor ostali putnici kada se vratila.
„E sad čekamo ’BG voz’ jer dolazi iz suprotnog smera. A šta smo pre toga čekali nije hteo da mi kaže”, uzvratila je žena.
„Ljudi, ne brinite, kad god da krenemo, bar neće kasniti u polasku 360 minuta što je ranije za našu železnicu bilo kao dobar dan”, našalio se mladić koji je i pokrenuo priču o kašnjenju voza.
„Evo meni je upravo kondukter na pitanje što kasnimo iako smo kupili karte za brzi voz bezobrazno uzvratio ’Pa gde žurite, svakako ćete stići’. Pa dokle više da za svoje pare trpimo bezobrazluk. Da nije putnika, ni oni ne bi imali posla”, ogorčeno se nadovezala jedna starija gospođa.
U razmeni šale i jeda, voz je posle nešto više od pola sata opet krenuo. Putnicima se činilo da sada već mogu da odahnu. Ali, optimizam je kratko trajao. Kompozicija čija je prva stanica trebalo da posle Novog Beograda bude tek Nova Pazova stala je već u tunelu na Tošinom bunaru. Zašto se stoji u mračnom tunelu bez telefonskog signala i kad će se krenuti, putnici ni od koga nisu mogli da dobiju te informacije.
„Bitno da je krenuo da proverava karte. Sram da ih bude, umesto da nam daju sok ili vodu i da se izvine što su nam naplatili skuplje i poremetili planove, oni još gledaju karte!?”, putnici su sada već uglas počeli da negoduju.
Voz je u toku negodovanja krenuo, ali opet je ubrzo i stao. U Zemunu. Sat vremena od polaska sa Novog Beograda umesto da bude u Golubincima, kompozicija je bez objašnjenja stajala tek u Zemunu.
„Izvinite, hoćete li nam reći zašto, pobogu, ovoliko stojimo. Je l’ to opet zbog neispravne skretnice u Pazovi?”, interesovala se starija gospođa.
„Koliko vidim, mi smo u stanici Zemun”, umesto da ljubazno objasni putnici razlog kašnjenja, kondukter je ironično odbrusio i nastavio dalje.
Nastavio je i „brzi” voz. Ali, tako što je stao i u Zemun-polju, Golubincima, Kraljevcima, na međustanicama u nedođiji – svim onim mestima koja nisu bila predviđena redom vožnje. U Sremsku Mitrovice ovaj voz je stigao oko 23.50, sa sat i petnaest minuta kašnjenja i mnoštvom poremećenih planova putnika.
„Mi bar stigosmo, jadni ovi što su nastavili ka Šidu…”, našalio se jedan mladić po izlasku iz „brzog” voza.
(M. M./D. A.)