AUTOBUSKA STANICA U RUMI: Nekada ponos grada, sada ruglo i sramota

0
5474

Svi putevi vode kroz Rumu, ali sve je manje autobusa koji “pristaju” u sremsku luku jer nemaju gde. Glavna autobuska stanica već četiri godine živi u potpunom mraku i sablasnoj tišini, otkako je struja isključena, a zaposleni poslati kući sa radnom knjižicom u džepu.

Mesto sa kojeg su generacije Rumljana svakodnevno polazile u svet, i svet dolazile u Rumu, postalo je ruglo grada. Peroni obrasli u korov, razbijeni svetlosni semafori, polegla stabla nastradala u nedavnom nevremenu, razlupana vrata i prozori, smeće koje leti na sve strane, pobacana dokumenta na šalterima gde su se kupovale karte, plafoni koji vise u nekad toplim čekaonicama i restoranu – slika su i prilika nečega što bi trebalo da bude javno dobro.

Rumljani su zbog toga odavno kivni i upiru prst u lokalne funkcionere, ali u Opštini kažu da krivica “ne stanuje” na njihovoj adresi.

Problem je u nerešenoj vlasničkoj strukturi, za koju nije odgovorna sadašnja vlast – kaže Dušan Ljubišić, načelnik Opštinske uprave grada. – Kada je posle 2008. godine došlo do privatizacije gradskog preduzeća za prevoz putnika, dve trećine stanice je pripalo firmi “Rumatrans”, koja je u međuvremenu prestala da radi. Ostatak se nalazio u vlasništvu Akcionarskog društva “Korzo”, a ono je otišlo u stečaj. Grešku je napravila prethodna vlast, jer nije napravila ugovor kojim bi se, šta god da se desi sa kupcima, zaštitila stanica.

Pre nego što je “Rumatrans” prestao da radi, proredio je polaske do te mere da se Ruma, udaljena od Novog Sada 35, a od Beograda 65 kilometara, činila kao “slepo crevo”.

Pre tri godine, dolaskom “Masterbusa”, preduzeća koje je dobilo nadležnost da prevozi putnike po gradu, opštini i do prestonice, građanima je laknulo. Ali, time nije rešeno i pitanje Glavne autobuske stanice, pa se svi polasci i dolasci organizuju sa gotovo improvizovanog stajališta u centru grada.

Mi smo želeli da kupimo stanicu, ali nas je u tome sprečio “Rumatrans” – kaže Bogdan Tomić, direktor “Masterbusa”. – Ostavili su dugove za struju i vodu, ko zna koliko je tu neplaćenih računa, nezainteresovani su za to imanje, ali iz hira neće da nam ga prodaju. Problem je i sa ostatkom imovine, koji je pripao preduzeću u stečaju, pa smo nekoliko puta pokušavali da uđemo u trag njegovom trenutnom statusu i naslednicima. Nećemo odustati, jer je ljaga pala na nas, pošto svi misle da smo mi vlasnici.

Do rešenja, autobuska stanica u Rumi ostaje lokacija na kojoj bi jedino režiseri crnog talasa mogli zadovoljno da trljaju ruke.

Rumljani su odavno zaboravili broj telefona koji su nekada napamet okretali da bi se informisali o polascima i dolascima autobusa. Trenutno, po paroli “snađi se”, ako žele da iz Rume stignu u komšiluk, moraju da pozovu Beograd.

Nadležni u lokalnoj samoupravi kažu da se trude da se loš utisak izbegne, pa s vremena na vreme angažuju “Komunalac” da počisti smeće, mada toj posao nije u njihovoj nadležnosti.

(tekst/foto: Tatjana Loš)

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here