Bajka o novogodišnjim praznicima

0
2668
foto: Sofija Đurić

Ovih dana ulice i trgovi su okićeni, izlozi sijaju i sve podseća na radost, sreću i blagostanje. Doba godine je kada sve  šljašti…

Na svakom koraku prepoznaje se da će uskoro novogodišnji praznici, vreme koje je  za većinu  ljudi sinonim početka, novih odluka, vere u bolje i srećnije dane koji treba da donesu boljitak i  prosperitet.

Pored očekivanog novog početka, ovi praznici podsećaju i na sve one trenutke provedene u toplini porodičnog doma, simbolizuju  trenutke koje većina provodi u porodičnom okruženju sa ljudima koje voli.  Za vreme ovih praznika i pored vremena provedenog u krugu porodice, neki mogu postati svesni da se bliskost sa članovima porodice izgubila. Svakodnevne obaveze i aktivnosti dovode do toga da svako od članova ima neki svoj životni tempo i kada se za vreme praznika i nađu zajedno, možda prvi put shvataju da gotovo više i ne poznaju sebi do tada bliske ljude.

Te „nove“ ličnosti možda se pojedincu ne dopadnu, njihove dnevne aktivnosti im se možda učine dosadnim, iritirajućim i samim tim postanu i dobra podloga za otvorene konflikte i sukobe.

Više slobodnog vremena neki će iskoristiti da sumiraju  proteklu godinu i naprave procenu vlastitog postignuća. Možda će ta procena doneti zadovoljstvo i poslužiti kao podstrek za dalji napredak. Procena u ovom slučaju zavisi od ličnih očekivanja  i često iako objektivno ne tako loša ona može biti i polje za otpisivanje lične vrednosti jer ako „svi planovi nisu do kraja ispunjeni, oni osobi ukazuju baš upravo na to, da ništa ne vredi”. U ovom slučaju  procena može doneti nezadovoljstvo, frustraciju ili tugu.

Pored „izneverenih vlastitih očekivanja“ može se desiti da  prethodne godine osoba pretrpi neki realan i  značajan gubitak (smrt bliske osobe, razvod, otkaz…), tako da će praznici biti baš okidač svih neprijatnih osećanja vezanih za pretrpljeni gubitak.  Osećanje beznađa, samosažaljenja i besmisla mogu biti  neprijatna osećanja koja se javljaju u tim momentima. Njih mogu pratiti i preispitivanja vezana za svrhu i smisao vlastitog života u sada novim i značajno izmenjenim okolnostima.

Pošto prijatne stvari i probleme ne doživljavaju svi na isti način, uvek će postojati i ljudi koji dane praznika ne doživljavaju kao ispunjene euforijom, razdragane i prijatne. Ljudi koji su zatvoreni, bez previše toplih i bliskih odnosa sa drugima, možda dane praznika neće posmatrati kao period ispunjen ljubavlju i bliskošću. Za svakoga ko praznike doživljava baš na ovaj način, može biti značajno da ustanovi šta je to što u ovim danima donosi najviše stresa.

Zabave u vreme praznika i  okupljanja ne moraju biti izbor za ispunjenje ovih dana. Spram ličnih afiniteta jer  dobra knjiga, film ili šetnja mogu biti pravi izbor koji će doneti sreću i zadovoljstvo. Prijatnost je kriterijum kojim se treba voditi i spram toga osmisliti i sve aktivnosti koje će obojiti predstojeće dane jer svi smo različiti i svako ima neki svoj lični model.

Praznike ne doživljavaju svi ljudi na isti način. Neki će se tokom njih zaista biti naglašeno aktivni, radovati se i biti okruženi dragim ljudima, poklanjati…

Ove dane iskoristiće u svrhu davanja sebi oduška od brojnih svakodnevnih obaveza i puni optimizma započeti još jednu novu godinu.

Jelena Dragičević Berat,
TA psihoterapeut
Kontakt: savetpsihologa@gmail.com
kontakt telefon: 065 3030120

OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here