BAL VAMPIRA! Održana mitrovačka promocija „Saveza za Srbiju“

2
2699

Protekle sedmice Mitrovčani su imali priliku da prisustvuju tribini čelnika opozicionog „Saveza za Srbiju“ koja je održana u gradskom pozorištu.

Pozorište, s obzirom na kamernu atmosferu i očigledno odglumljenu spontanost tokom postavljanja unapred pripremljenih pitanja iz publike i napamet sročenih odgovora gostiju  – zaista je i bilo pravo mesto za ovu tribinu.

Savez za Srbiju“ je na ovaj način nameravao da se promoviše kao alternativa sadašnjoj vlasti naprednjaka i njihovih trabanata. Ipak, ono što je posebno zasmetalo celokupnoj priči nije samo izvesnost da sve mnogo liči na nekadašnji DOS koji je ovom gradu naneo toliko zla, već i činjenica da su se u prvim redovima okupili upravo ljudi koji su to zlo Mitrovici i učinili: Aleksandar Prodanović,  Nenad Lemajić, kao i mnoštvo nižerangiranih kadrova „žutog preduzeća“ i DSS-a, razvlaštenih nakon dolaska naprednjaka 2012. godine.

Na tribini su govorili predsednici stranaka koje su ušle u „Savez za Srbiju“: Boško Obradović, Vuk Jeremić, Zoran Lutovac, Nebojša Zelenović i drugi, manje poznati lokalnoj javnosti.

Svi su se, tokom obraćanja publici, trudili da svoje nepremostive ideološke razlike umanje i koliko je moguće ispeglaju, što je ceo skup još više činilo tragikomičnim.

Kada je reč o lokalnim liderima „SZS“ jedine njihove ideološke dodirne tačke sastoje se od čerupanja sugrađana u vremenu tranzicije, uništavanja mitrovačkih fabrika, partijskog zapošljavanja i sudskih obračuna sa neistomišljenicima. U principu, sve ono što pomenuta gospoda danas zameraju vladajućim naprednjacima, uvereni da su sugrađani davno zaboravili na njihova lica i imena – upravo su sami činili u vreme (2000-2012) kada su sami vršili lokalnu vlast.

Za tih 12 (a neki i svih 16 godina) vladavine sadašnjih opozicionih lidera Prodanovića, Lemajića, Vase PDV & co, šta se u Mitrovici dogodilo – osim iseljavanja par hiljada ljudi kojima je dozlogrdilo da budu taoci likova koji su smatrali da imaju pravo da diriguju svima živote, od toga šta smeju da rade, slušaju, gledaju, do toga sa kim smeju da se druže.

Grad kojim su oni tada vladali izvan centra izgledao je kao zona sumraka, u kojem je industrija svedena na minimum, a društveni život se vrteo u monotoniji jednih te istih događanja kreiranih od strane partijskih kadrova zaduženih za kulturu, grad nezaposlenih, poniženih ljudi koji su živeli na rubu egzistencije.

Grad koji je za vreme SFRJ imao na desetine hiljada zaposlenih i relativno zadovoljnih ljudi i u kojem je bilo mesta za sve – nakon vladavine sadašnjih lokalnih čelnika stranaka unutar “Saveza za Srbiju” – danas više ne postoji!

Čak ni sankcije, niti ratovi, nisu uništili Mitrovicu i njene stanovnike koliko su ga razorili ovi nesposobni diletanti koji su se izvukli iz kojekakvih narkomanskih rupa, ološ koji je pre rata unaokolo žicao za pivo.

Posledice takvog načina razmišljanja, politike koju su ti ljudi ostavili iza sebe, danas su metastazirale – došlo se do toga da se ljudima viri pod čaršave i proverava ko s kime spava, da bez partijske članske karte ne mogu raditi čak ni kao grobari ili čistačice, da se uništava kulturna nadgradnja ili talentovani pojedinci samo zato jer je nekoj poludivljoj, neobrazovanoj, balvanizovanoj prikazi, navikloj da živi u mulju, to jedini način života koji zna.

I sasvim logično, ta „petooktobarska“ rulja, ništa manje neobrazovana ili nepismena od današnjih naprednjačkih kadrova, koja je tokom vršenja vlasti bila užasno agresivna, nasilna i glasna, maltretirajući narod i uništavajući tuđe živote – osuđena ja na propast, makar i kao opozicija.

Zato, gledajući lokalne opozicione lidere koji se se proteklog četvrtka predstavili Mitrovčanima kao alternativa vladajućim naprednjacima nemoguće je ne parafrazirati Josipa Broza i ne napisati:

Srećna je vlast koja ima ovakvu opoziciju. Ona ne treba da brine o svojoj budućnosti!

(Milan Milivojević)

2 COMMENTS

  1. Najveći problem Srbije jeste odsustvo kvalitetne alternative ovoj vlasti. Da su žuti i njihovi partneri bili dobri, ovi nikada ne bi došli na vlast. I sada se opet pojavljuju. Kako ih nije sramota. Kako Čanak, Tadić, Čeda, Jeremić ili na lokalnom nivou Vasa konobar, fotograf, Prodanović i ostali mogu nešto novu, dobro doneti narodu. To su ljudi koji su zainteresovani samo da se uvale na državne jasle u opštinskoj, pokrajinskoj ili republičkoj skupštini i da s tih pozicija, dodatno, mogu da kradu. Ranije smo imali fotografe, dilere, sada imamo balvane ….. Tragedija našeg naroda.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here