Pre nekoliko godina javnost je upoznala osamdesetosmogodišnjeg deda Radu iz Šašinaca, koji je prešao 70 kilometara biciklom i isto toliko nazad, kako bi posetio druga sa kojim se lečio na kovid odeljenju u Sremskoj Mitrovici. Ubrzo nakon toga biciklom se uputio i u Banja Luku na slavu kod prijatelja, gde ga je srdačno dočekao Draško Stanivuković, kome je Šašinčanin Radoslav Ivanović prodao bicikl za 5.000 KM, koje je ovaj veseli starac dao u humanitarne svrhe.
Ovog puta odlučio je da poseti obližnju Rumu, ali drugim povodom. Iako je, u međuvremenu, prešao devedesetu života, rešio je da oraspoloži korisnike Gerontološkog centra, tako što im je priredio zabavu uz tamburaše.
Deda Rada je poznat po tome što voli život, svoje prijatelje i ljude koje upoznaje, a nema sela ili grada u blizini, pa i nadaleko, gde ljudi nisu čuli za njega.
„U trećem dobu, u gerontološkom centru…“, ovim rečima bi možda počela neka tužna priča, ali to nije ova. Radoslav Ivanović je doveo tamburaše iz svojih Šašinaca koji su podigli korisnike doma na noge i podelio po jednu pomorandžu, svakom korisniku doma za stare, kojih je u ovom trenutku preko 200. Kako sam kaže, njegove finansijske mogućnosti nisu velike, ali je zato majstor za štimung.
– Ugledao sam u domovima za stare mnogo tuge u ljudima, u njihovim dušama. Ne bih znao šta je to, ali mnogima sam ja oteo tu tugu i sakrio je. Zato sam im doveo muzičare. Tuga dođe od starosti… Svi su oni imali svoje porodice i prijatelje, a neki su ostali bez njih, kao i ja. Poželeo bih svakom da živi bolje nego ja, iako bolje živeti od mene nije moguće – kroz smeh kaže deda Rada.
Velikodušni čin oduševio je sve prisutne. Mnogi su se setili svoje mladosti, kako su se nekada provodili uz muziku i pokazali da u njima ima istog duha i žara bez obzira na godine. Većina je zaplesala u poznate tamburaške note.
– Toliko sam uzbuđena, srce mi je puno radosti, da teško i govorim! Dugo smo bili usamljeni, posebno u vreme epidemije korone. Moje srce i duša ovoliku radost nisu dugo primili – kaže Nada Božić.
Miloš Dražić godinama je u domu za stare, ima 93 godine i dugo je održavao vrt doma sa svojim prijateljima. Sada više nije u snazi za takve poduhvate, za čim veoma žali, ali mu aktivnosti koje priređuju radni terapeuti gerontološkog centra, mnogo znače.
– Drago mi je da ste svi došli da vidite koliko ovo nama znači. Volimo i kad nam dođu školarci ili kad mi njih posetimo, objasnio je Miloš, koji ima 93 godine.
Petar Bernar je jedan od novijih korisnika Gerontološkog centra, ali kaže da se već oseća kao kod kuće.
– Došao sam pre godinu dana ovde, ja to kažem „relativno sam mlad“ i da sam znao da će mi biti ovako, došao bih i ranije, a ova zabava mi mnogo prija, zaključio je naš sagovornik.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(Aleksandra Dražić)