Građani koji su se zbog siromaštva ili drugih teških životnih situacija teško odlučivali da pravdu potraže pred sudom, od početka oktobra mogu da računaju na besplatnu pravnu pomoć.
Ministarka pravde Nela Kuburović rekla je da je Ministarstvo preduzelo sve mere i donelo neophodne podzakonske akte kako bi implementacija zakona uspešno počela.
Počinje primena dugo očekivanog zakona koji reguliše oblast besplatne pravne pomoći, a treba da omogući jednak pristup pravdi svima, bez obzira na materijalno stanje.
Ko sve ima pravo na besplatnu pravnu pomoć?
Na vrata lokalnih samouprava širom Srbije mogu da zakucaju i zatraže besplatnu pravnu pomoć ljudi na rubu egzistencije, korisnici socijalne pomoći i oni koji bi plaćanjem skupih sudskih troškova to postali.
Treću kategoriju građana koji imaju pravo na besplatnog advokata ili savet su ranjive grupe, žrtve nasilja, azilanti, žrtve trgovine ljudima, osobe koje nisu radno sposobne, izbeglice, svi oni će moći da traže da ih u opštini sasluša službenik.
Ministarka pravde Nela Kuburović kaže da je izvršen upis u registar lica koja pružaju besplatnu pravnu pomoć.
– Kada je reč o lokalnoj samoupravama, više od 300 pravnika koji ispunjavaju uslove prošlo je obuku i dobili su dozvole od Ministarstva pravde – kaže Kuburovićeva.
Ipak, u nekim lokalnim samoupravama kažu da nemaju konkretna uputstva Ministarstava iz kojih redova da biraju ljude koji će raditi taj posao.
Ministarka Kuburović ističe da je ovaj zakon potpuna novina u našem pravnom sistemu i da će se koordinisano raditi na otklanjanju nedoumica.
– Opštine su i do sada, prema Ustavu, bile pružaoci besplatne pravne pomoći. Novina je da moraju imati specijalizovana lica koja mogu da obrađuju zahteve i donose rešenja da li neko ispunjava uslove u skladu sa Zakonom ili ne – objašnjava ministarka Kuburović.
Objašnjava da građani sa zahtevom odlaze u lokalnu samopravu i podnose odgovarajuću dokumentaciju kojom dokazuju pripadnost grupi koja ima pravo na besplatnu pomoć.
– U roku od osam dana lokalna samouprava treba da obradi zahtev i utvrdi da li lice ispunjava uslove ili ne. Ako ispunjava, donosi se posebno rešenje i lice se upućuje kod konkretnog advokata koji pruža pravnu pomoć – kaže Kuburovićeva.
Advokatska komora Srbije je Ministarstvu dostavila listu od 3.000 advokata koji se upisuju u registar koji će biti javno dostupan na sajtu Ministarstva.
– Građani nisu ti koji određuju advokata, već zaposleni u lokalnoj samoupravi kontaktiraju Advokatsku komoru Srbije koja će ravnomerno rasporediti slučajeve određenim advokatima sa liste – objašnjava ministarka.
Kaže da advokati neće raditi besplatno. Usluga je besplatna za građane, ali će biti plaćena iz budžeta Republike Srbije i lokalnih samouprava.
Oko 4.000 advokata prijavilo se za besplatnu pravnu pomoć, u Beogradu njih oko 900. U Advokatskim komorama kažu da će se advokati birati uređenim sistemom kol centra, poput onog koji funkcioniše za postavljanje branilaca po službenoj dužnosti.
U pripremu Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, Srbija je ušla pre 15 godina. To je jedan od najvažnijih propisa u pregovorima sa Evropskom unijom o poglavlju 23. Srbija poslednja u Evropi počinje sa njegovom primenom.
Primenom ovog zakona konačno bi bilo omogućeno da socijalno ugroženi građani, kojih u Srbiji ima 500.000, u potpunosti ostvare svoja prava.
(SMP.online/espreso.rs/RTS)