Ušuškani u zelenilo listopadne i četinarske šume, srpski pravoslavni manastiri krase Frušku goru. Nekada ih je na ovom području bilo čak 35, ali usled ratovanja, osvajanja i razaranja, danas ih je „samo“ dvadesetak, koji reprezentuju istorijske, verske i kulturne objekte od velike vrednosti i značaja.
Sa kojim još kulturnim dobrima raspolažu ovi manastiri, nije se toliko ni znalo sve dok nije Vesna Petrović, bibliotekar savetnik, došla na ideju pokretanja projekta „Katalog biblioteka fruškogorskih manastira“. Nakon deset godina rada na ovoj misiji, u 15 fruškogorskih manastira već više od tri godine otvoreno je isto toliko biblioteka koje trenutno imaju fond od preko 20.000 knjiga, od kojih je 420 kulturno dobro. Najstarija knjiga, odnosno minej, zavedena je u manastiru Privina glava iz 1538. godine, i ona se nalazi i u digitalnom izdanju.
Posle pada Smedereva u 15. veku, srpski despoti dolaze u Srem, grade manastire i crkve, obnavljaju i čuvaju staru književnost i utiru put jednoj novoj, koja traje i danas. Fruškogorski manastiri postaju mesta duhovnosti i pismenosti u kojima se čuvaju i prepisuju knjige.
– Poseban značaj ovog projekta ogleda se u kataloškom opisu rukopisnih i starih štampanih knjiga, koje su prema Zakonu o kulturnim dobrima pokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja. Prvu manastirsku biblioteku uradili smo uz blagoslov igumana Stefana, starešine manastira Velika Remeta 2010. godine kada je knjižni fond brojao manje od 1.500 neinventarisanih knjiga. Najstarija knjiga u ovoj biblioteci je Srpsko narodno crkveno pojanje I, Osmoglasnik Stevana Mokranjca iz 1920. godine – kaže Vesna Petrović, dodajući da je nekoliko godina kasnije stručno uređena i biblioteka u manastiru Mala Remeta.
U manastiru Beočin danas se čuva 37 starih knjiga štampanih do 1867. godine. Sve su kataloški obrađene i klasifikovane. Šest knjiga štampano je u 17. veku, a među njima je najstarija „Oktoih“ iz 1639. godine. Oktoih je štampan u Ljvovu, i ima 353 lista, a korice su drvene obložene kožom. Tada nevelika brojčano, sa 524 knjige i 12 naslova časopisa, značajna po osam rukopisnih mineja i 45 starih štampanih knjiga bila je smeštena u jednu keliju. Danas se biblioteka nalazi u manastirskom salonu, a 2.123 knjige i 21 naslov časopisa čuvaju se u zatvorenim, namenski pravljenim policama.
– Među starim štampanim knjigama najstarije je rusko jevanđelje štampano 1636. godine. Korice su drvene, obložene plišom, na prednjoj korici su pet srebrnih medaljona. U sredini je Isus Hristos, a okolo jevanđelisti Matej, Jovan, Luka i Marko. Najvredniji deo fonda čini osam rukopisnih knjiga koje su pisali monasi iz manastira Rača na Drini – kaže naša sagovornica, koja ne može ni da izostavi Sveto jevanđelje koje je štampano u Moskvi 1759. godine na 323 lista i visoko 72 centimetara, koje je otkriveno u manastiru Krušedol.
Od 420 starih knjiga štampanih do 1867. godine, koje predstavljaju pokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja, najstarije su iz 16. veka i ima ih šest. Najviše knjiga je iz 18. veka i štampane su najčešće u Rusiji, a iz 19. veka su uglavnom nastale u štamparijama u Sremskim Karlovcima, Novom Sadu, Beogradu, Beču i Veneciji.
Nakon objavljivanja kataloga „Stara štampana knjiga u bibliotekama fruškogorskih manastira„, stručnoj javnosti je predstavljen najznačajniji deo bibliotečkih fondova biblioteka fruškogorskih manastira. Biblioteke su otvorene i u manastiru Novo Hopovo, Starom Hopovu, Jasku, Privinoj glavi, Bešenovu, Vrdniku, Petkovici, Kuveždinu, Đipši, Rakovcu.
– Biblioteka manastira Grgeteg doživela je svoj vrhunac u vreme Ilariona Ruvarca 1874. godine, koji je čuvao staru biblioteku, nastalu u vreme arhimandrita Josifa Putnika i Pavla Hadžića, i stvarao novu. Ovaj manastir od ostalih fruškogorskih brojčano ima najveću biblioteku od 6.472 knjige. Posebnu vrednost ima 45 tomova enciklopedije pravoslavlja na ruskom jeziku, koja je objavljena u Moskvi – priča Vesna Petrović.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(S. Kostić)