Trivun Ivković bivši policajac se probio kao prvoborac takozvane antibirokratske u narodu poznatije kao „jogurt revolucije“ u leto i jesen 1988. kada je smenjeno tadašnje vojvođansko rukovodstvo a postavljeni ljudi bliski Slobodanu Miloševiću.
Kao nagradu za svoj prvoborački straž Trivun je dobio rukovodeće mesto u Kazneno-popravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici. Zvanično, to mesto se zove upravnik, ali se Trivun više ponašao kao komandant, kako se ta pozicija zvala u nekim drugim sistemima, ili feudalni velmoža, gospodar života i smrti.
Zatvorenici su ga često optuživali da je naređivao njihovo nemilosrdno prebijanje za najmanji prestup ili grešku. Slobina verzija upravnika zatvora Karađoza iz Andrićeve „Prokleta avlija“.
Iako gledano sa strane mesto upravnika zatvora ne izgleda previše primamljivo, jer on ima posla sa nekim od najgorih i najsurovijih pojedinaca u društvu, ustanova u Sremskoj Mitrovici se razlikovala od sličnih u Srbiji jer je to bio i zatvor za strance. Mnoštvo nacionalnosti, različitih religija i kultura, a među njima i Turci koji su stizali sa graničnog prelaza „Gradina“, gde su hapšeni zbog šverca velikih količina heroina preko takozvane Balkanske rute droge.
Bilo je nekih glasina da su neki od tih krijumčara, kada ostave kao kauciju po nekoliko desetina hiiljada tadašnjih nemačkih maraka, odlazili na vikend sa koga se nisu vraćali. Uostalom, što da budu na državnom kazanu?
Ivković je bio bog i batina duže od decenije, koja je bila delimično i ratna decenija, pa su se u kazamatu u Sremskoj Mitrovici osim domaćih i stranih kriminalaca, našli i zarobljeni pripadnici hrvatskih paravojnih formacija, a kasnije i Albanci sa Kosova. U isto vreme su neki zatvorenici srpske nacionalnosti amnestirani ukoliko bi se priključili nekoj od dobrovoljačkih formacija koja je ratovala na prostorima bivše Jugoslavije.
Ali, kada je 5. oktobra sa vlasti pao Slobodan Milošević, nešto kasnije je pao i Trivun Ivković. Nije prošlo mnogo vremena a protiv njega je pokrenut sudski postupak zbog malverzacija. Njemu je suđeno u Višem sudu u Sremskoj Mitrovici po 7 tačka, jedna od njih je bila neovlašćeno posedovanje oružja, ali sve ostale tačke optužnice bile su vezane za finansijske malverzacije.
Ivkoviću se na teret stavljalo da je povećao koeficijent za isplatu ličnih dohodaka rukovodiocima zatvora, uključujući i sebi, neovlašćena isplata deviznih dnevnica licima koja nisu bila zaposlena u KPZ Mitrovica, davanje besplatnih pansiona u hotelu ‘Moravice’ u Soko banji.
Bio je optužen i za nestanak 48 prikolica namenjenih robnim rezervama, za uzimanje kredita od 4,7 miliona dinara koji je potom potrošio za adaptaciju kuće. Trivun je optužen i za sklapanje ugovora štetnih za zatvor čiji je upravnik bio, ali korisnih za košarkaški klub ‘Srem’ iz Mitrovice.
Trivuna nije bilo u javnosti duže od deset godina, ali je poslednjih meseci počeo ponovo da se pojavljuje po televizijama i da daje izjave novinama. Iako priče robijaša treba uzimati sa rezervom, jer je poznato da će se oni uvek žaliti, čini se da priče o Mitrovici u vreme Trivuna Ivkovića nisu uvek preterane.
On je otvoreno pričao kako je izlazio na kraj i sa najtvrđim zatvorenicima, kako im je „lomio volju“, ali čini se da je lomio i neke druge, mnogo opipljivije, delove tela. Telesno kažnjavanje ne postoji u srpskom zakonu odavno, ali se u Sremskoj Mitrovici primenjivalo i sam Trivun Ivković je po nekim televizijima pričao kako je organizovao tuču dve zavađene grupe zatvorenika, nekih Beograđana i nekih Crnogoraca, dok su on i čuvari gledali, poput gladijatorskih igara.
Prethodnih dana, Trivun Ivković i još 16 osoba priveli su pripadnici Odeljenja za borbu protiv korupcije MUP Srbije zbog sumnje da su izvršili krivično delo zloupotreba službenog položaja, trgovinu uticajem i falsifikovanje isprave.
Oni su od januara 2020. do marta 2021. godine izdavali lažne diplome na Univerzitetu „Union Nikola Tesla“ i prodavali ih zainteresovanim kupcima. Trivun Ivković se tereti da je nalazio mušterije i posredovao u preprodaji diplma, uz novčanu nadoknadu.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(Miloš Ž. Lazić/Nova)