Nije lako biti danas iznositi svoje mišljenje suviše glasno – javnost je podeljena u dva neprijateljska tabora, strasti su uzavrele, mržnja kipi na sve strane. Štagod čovek da kaže, makar i najrazboritije, jedna od strana će ga klevetati i mrzeti, a druga strana će ga hvaliti, što ne znači da će ga i manje mrzeti.
Sve se svodi na žarku želju da se diskredituje svaki drugačiji pogled na naše društvene i političke prilike – pogotovo ako taj pogled nailazi na izvesnu pažnju javnosti. Dozvoljena je samo strogo binarna podela: mi anđeli, oni demoni, svi koji tako ne misle su prodane duše.
Opozicioni komentatori na društvenim mrežama forsiraju tezu da je većina Srba polupismena, sa naročitim naglaskom na penzionersku populaciju. „Njima treba zabraniti glasanje“, glasno govore nezadovoljnici zaboravljajući da je opšte pravo glasa – civilizacijska tekovina. Možda bi mogli okrenuti ćurak pa uskratiti glasanje onima koji ne žive od svog rada, recimo studentima i đacima, koji još uvek jedu tuđi hleb, a takvi golobradi držali bi lekcije upravo onima koji ih izdržavaju ? Pitanje je retoričko jer bi ono odmah moglo izazvati salve uvreda za svakog koji ga postavi.
Mnogi aktivisti srpske glasače smatraju glupima: „Mi imamo o-o-ozbiljne probleme. Ti ozbiljni problemi su ovde (pokazuju na mozak)“- čitamo po komentarima na društvenim mrežama pri čemu komentatori sebe, po pravilu, ubrajaju u one inteligentnije. Pa ako su Srbi stvarno glupi, onda će naravno poverovati u ovakve i slične izmišljotine. Mi smo u sred bespoštednog propagandnog rata, gde se sva sredstva, uključiv i najniža, koriste ne bi li se diskreditovali ne samo politički protivnici već i svako ko se vidi kao mogući konkurent.
To se dešava na svim stranama, pa onda, recimo, mediji i akteri koji podržavaju ProGlas beskrupulozno napadaju ljude koji nisu na njihovoj strani samo zato što su „nacionalisti“, jer misle da oni kvare studente i previše utiču na studentski pokret.
„Srpski nacionalisti“ im nikad nisu dobri, makar lično smakli Vučića. Jer, oni su srpski nacionalisti – ima li od toga išta gore? Ono što misle za SPC važi i za „srpske nacionaliste“. Ko želi na izborima da smenjuje režim, taj ne sme da od njih pravi neprijatelje – bez njih nema natpolovične većine na izborima, to je valjda svakome jasno. Ali, deo opozicije je i poziv da se poštenim izborima razreši kriza proglasio potajničkim radom za režim. Zato smo u pat poziciji: vlast čeka da se protesti ugase sami od sebe, a opozicija sanja generalni štrajk koji će da obori režim.
Nerealno je i jedno i drugo. Zato smo u opasnosti da upadnemo u spiralu nasilja. Na gaženje studentkinje u Beogradu, u Novom Sadu su „aktivisti pokreta Bravo polupali izlog SNS“. Šalju se poruke tipa: „ako dođe do nasilja, za njega će isključivo biti odgovorna vlast“. Da li?
Naravno da se čak ni oko ovoga ne moramo složiti. Ali ono što je najvažnije za sve aktere, pogotovo u ovako zaoštrenim prilikama, ostaje ovo: ne ući u gnev i mržnju, ne varati sebe i druge, i ne prozliti se. Zato svako kome je stalo do budućnosti ove zemlje i naroda mora da ide protiv struje i rukovodi se pravilom: kad narod spava on ga budi, kad se razdraži on ga urazumljuje.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(Slobodan Antonić)